"Černobilska kupola najveća je pokretna konstrukcija dosad izgrađena na Zemlji", saopštile su francuske kompanije BTP Vinci i Bouygues koje su postavile kupolu kako bi se sprečilo dalje curenje radioaktivnog zračenja.
Čelična kupola teška je 36.000 tona, široka 275 metara i visoka 110 metara. Ceo projekat košta dve milijarde evra"Novi zaštitni omotač", kako ga službeno zovu, viši je od njujorškog Kipa slobode i triput teži od Ajfelovog tornja u Parizu. Površina mu je kao dva fudbalska igrališta. Nova kupola trebala bi da izdrži i jake potrese
Ukrajina je 26. aprila 2016. obiležila 30. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilu, najgore u istoriji.
Reaktor broj 4 nuklearne elektrane Černobil na severu Ukrajine eksplodirao je tokom 26. aprila 1986. godine. Idućih deset zastrašujućih dana gorelo je nuklearno gorivo, raspršujući oblake otrovne radijacije širom kontinenta. Posebno su stradale Ukrajina i susedne Rusija i Belorusija.
Rusija nije odmah objavila da je došlo do nesreće, u skladu s tradicijom da se ne govori o nesrećama koje bi mogle okaljati ugled sovjetske supersile u doba Hladnog rata.
Tek su idućeg popodneva evakuisali 48.000 žitelja Pripjata, grada izgrađenog za radnike nuklearke i njihove obitelji tri kilometra od elektrane.
Svetsku javnost alarmirali su Šveđani 28. aprila kada je izmeren neobjašnjiv porast radijacije iznad njihove zemlje. Tek kad se saznalo za nesreću, Sovjeti su evakuisali 116.000 ljudi iz zone 30 kilometara oko nuklearke. U idućim godinama ista će sudbina zadesiti još 230.000 stanovnika.
Broj ljudi koji su umrli u danima i godinama nakon nesreće nije poznat. UN je 2005. objavio kontroverzni izveštaj o 4000 mrtvih od posledica radijacije u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji. Godinu posle Grinpis je objavio svoj izveštaj u kojem je broj smrti od posledica kontaminacije procijenio na zastrašujućih 100.000. Posle nesreće četvrtog, preostala tri reaktora u Černobilu nastavila su sa radom, koji su ugašeni tek 2000. godine pod pritiskom Zapada.
(index.hr)
