Ursula je 1907. godine rođena kao drugo od šestoro dece u porodic Kuzinski. Njen je otac bio ekonomista, a majka slikarka. Živeli su relativno dobro, u akademskom okruženju. Ursula se pak od najmanjih nogu zainteresovala za socijalizam i komunizam i redovno se uključivala u rad organizacija koje su pripadale tom političkom spektru. Čim je napunila 19. godina učlanila se u Komunističku partiju.
Čim je to učinila izgubila je posao u izdavačkoj kući u kojoj je radila, a nedugo posle toga upoznala je i udala se za arhitektu Rolfa Hamburgera. Ušuškani život zamenila je za ideale komunizma.
Posvećena cilju širenja komunizma, Ursula je počela da piše za partijski list "Rote Fane". Godine 1930. partija joj je dala do znanja će im biti potrebna u Šangaju na šta je ona pristala bez razmišljanja pa se tamo uskoro preselila sa suprugom.
Tamo su započeli nov život, a puna četiri meseca su bila potrebna da počne da se kristalizuje njena uloga u Kini. Američka levičarska novinarka Agnes Smedli, bila je prva koja je upoznala s Ričardom Sordžom, tada 35-godišnjim šangajskim špijunom koji je radio za Ruse.
Kada je upitao da li je spremna na život u opasnosti, ona je samo ćutke kimnula glavom. Sordž ju je upoznao s krugom Kineskih komunista koje je i sama često skrivala, baš kao i oružje. Njen suprug o tome nije smeo da zna ama baš ništa.
Kada je dve godine kasnije Sordž napuštao Šangaj, za svoju je zamenicu ruskoj tajnoj službi predložio upravo Ursulu. Iako joj je već tada brak bio dobrano načet, upravo tada je zatrudnela i devet mesec kasnije rodila sina Majkla.
Ali, čim je Moskva pozvala na školovanje, ona je to opet učinila bez imalo razmišljanja. Dete je ostavila usput, kod rodbine u Čehoslovačkoj. U Moskvi je naučila ruski, Morzeovu azbuku i kako sastaviti radio odašiljače i radio prijemnike.
Već 1934. poslata je u misiju u Mandžuriju, teritoriji koji su Japanci upravo oteli Kini. Nadređena osoba tamo joj je bio Ernst, bivši mornar s kojim je imala aferu. Tamo je radila na održavanju komunikacije između Moskve i partizana u Mandžuriji i brinula o zalihama oružja i eksploziva.
Već sledeće godine Moskva je bila uverena da će neko razotkriti dvojac, pa su im naredili povratak u Moskvu.
Prihvatila je misiju u Poljskoj koju je vodila zajedno sa suprugom, iako je sada nosila svoje drugo dete koje nije bilo njegovo već - Ernestovo. U aprilu 1936. godine rodila je ćerku Janinu.
Krajem 1938. godine Moskva je i nju i supruga poslala u Švajcarsku kako bi tamo postavili novi špijunski krug. Ali, suprug ju ubrzo napušta i odlazi na Daleki Istok. U februaru 1939. godine upoznala je engleskog komunistu Lena Burtona koji se u nju zaljubio na prvi pogled jer je imala, kako je rekao, "lepu figuru".
Ubrzo zatim, Rusi su im dali dopuštenje za brak od koga su na kraju zapravo svi imali koristi jer je Ursula tako dobila englesko državljanstvo. Taj brak je potrajao do 1997. godine, do smrti Burtona.
Čim se uselila u kuću blizu Oksforda, Ursula je počela da održava kontakte s ruskim službama putem odašiljača koji je sama konstruisala, a najveća prekretnica u karijeri joj se dogodila kada je 1941. godine upoznala Klausa Fuša, Nemca koji je za britance radio na istraživanju atomske energije u obližnjoj laboratoriji.
Vrlo brzo ga je nagovorila na saradnju. Nalazili su se na poljima izvan Oksforda, a on joj je donosio dokumente koji su joj, priznala je, izgledali poput hijeroglifa. Značaj toga je, tvrde neki, bio mnogo veći nego što to istorija priznaje.
Norman Mos, autor knjige "Klaus Fuš: Čovek koji je ukrao atomsku bombu" tako tvrdi da je Vjačeslav Molotov udario temelje sovjetske atomske bombe 1942. godine upravo zavaljujući Fušu i Ursuli tj. informacijama koje su oni slali u Moskvu. Sedam godina kasnije Rusi su testirali svoju prvu atomsku bombu.
Njeno je kodno ime u Britaniji bilo - Sonja. Nadzirala je rad brojnih tajnih agenata, pa čak i svoga brata i oca.
"Da u Engleskoj imam pet Sonji, rat bi se već završio, rekao je tada šef sovjetske tajne službe", piše Njujork Tajms.
U ranim 50-im godinama se sa suprugom i još jednim sinom koji se u međuvremenu rodio vratila se u Istočni Berlin. Time su više-manje prestali njeni kontakti s Rusima, iako je ona privatno vrlo energično nastavila da se zalaže za održanje Demokratske Republike Nemačke i ostvarenja komunizma s ljudskim licem.
Godine 1969. po poslednji je put otputovala u Moskvu kako bi po drugi put primila najviše sovjetsko vojno odlikovanje.
Ostatak života provela je pišući pod imenom Rut Verner. Kada je umrla 2000. godine u Berlinu, iza sebe je ostavila troje dece i petoro unučadi.
(24sata.hr/ Njujork Tajms)
