Više od 5 miliona ljudi je umrlo u periodu od 1921. do 1922. godine od gladi i bede koja je vladala u to katastrofalno vreme.
Ekonomski problemi posle Prvog svetskog rata, petogodišnji građanski rat, suša 1921. godine, ali i Lenjinove naredbe o preuzimanju hrane od siromašnih doveli su do toga da čak 30 miliona Rusa ostane bez osnovnih životnih namirnica.
Lenjin je tada izjavio "Neka seljaci gladuju", zbog čega su mnogi da bi preživeli počeli da trguju ljudskim mesom na crnom tržištu. Ruski akademici istraživali su primere kanibalizma i jedenje leševa, a u jednom slučaju su otkrili i kako je jedna žena odbila da preda telo svog muža jer je želela da iskoristi njegovo meso u ishrani.
Izgladneli seljaci su čak iskopavali nedavno sahranjene pokojnike samo kako bi se dokopali njihovih tela. Neki su jeli travu i svoje kućne ljubimce.
"Porodice su ubijale i proždirale očeve, dedove i decu. Grozne priče o kobasicama od ljudskog mesa možda deluju neverovatno, ali to je bila jeziva svakodnevna realnost", rekao je jedan od pomoćnih radnika.
Užasne slike kao iz koncentracionih logora prikazuju decu ozbiljno obolelu od neuhranjenosti i sa naduvanim stomacima, dok se na njihovim telima vidi skoro svaka kost.
Jedan od najgore pogođenih gradova bio je Samara koji se nalazi u jugoistočnom delu evropske Rusije, na ušću reke Samare u Volgu.
I dok je Lenjin odbijo da primi pomoć izvan Rusije, polarni istraživač Fridtjof Nansen bio je užasnut onim što je video kada je došao u grad u kom su skoro svi stanovnici umirali od gladi.
Nansen je pokrenuo veliku akciju i sakupio 40 miliona švajcarskih franaka, a onda uspostavio 900 mesta na kojima su ljudima delili hranu.
Posle toga, Lenjina su navodno ubedili da odobri dostavu međunarodne pomoći, a Nansen je zbog svojih postupaka zaradio Nobelovu nagradu za mir.
(Dejli mejl)
