Naučnici sa MIT su otkrili da postoji nevidljivo polje koje štiti našu planetu. Ovo misteriozno nevidljivo polje zvuči kao nešto iz filma naučne fantastike.
Ono sprečava štetna kosmička zračenja koja ulaze u našu atmosferu i prvi put je primećeno od strane dve letelice NASA-e koje orbitiraju Van Alenovim pojasom zračenja na visini od 11.000 kilometara iznad Zemlje.Ovo polje nevidljive sile blokira visoko radioaktivne elektrone iz najvišeg sloja Zemljine atmosfere. Prema informacijama iz NASA-e, ovi "visoko energetski" elektroni su veoma agresivni i kreću se kroz svemir brzinom blizu brzine svetslosti. Oni su veoma opasni jer mogu spržiti sve sa čime dođu u kontakt, od satelita do svemirske letelice.
NASA navodi da Zemljino magnetno polje privlači ove čestice ka našoj planeti. Međutim, one ne mogu prići planeti na manje od 10.000 kilometara, zahvaljujući nevidljivom zaštitnom polju koje nikada nije bilo detektovano.Ovo zaštitno polje deluje kao barijera koja štiti Zemlju od štetnog kosmičkog zračenja, dok štiti našu planetu od toga da solarni talasi ne idu direktno ka Zemlji.
Naučnici veruju da ovo zagonetno polje radi na principu nisko-frekventnih magnetih polja, ali je njegov izvor i dalje misterija. Naučnici sa MIT-a su došli do nekoliko teorija o poreklu ove misteriozne kutije. Pva misao je da ima veze sa magnetnim poljem Zemlje, ali je kasnije utvrđeno da je barijera prisutna čak i kada Zemljino magnetno polje padne na 30.
Na primer, oni su zapazili da Zemljino magnetno polje nad Južnom Amerikom, iako znatno nižih barijera, jednako štiti Zemlju od štetnog kosmičkog zračenja.
Istraživači su nastavili da istražuju i otkrili da je najverovatniji izvor barijera postojanje radio talasa dugog dometa na planeti. Međutim, oni su opet pogrešili nakon što su shvatili da talasi imaju tendenciju da reaguju sa neutralnim elektronima i nisu od pomoći protiv ultra relativnih čestica. Oni su nastavili svoje istraživanje i otkrili da je barijera najverovatnije stvorena zbog fenomena poznatog kao “plazmasferično šištanje“ koje se javlja u gornjoj atmosferi naše planete.
Ovaj fenomen pomaže orbitu u suzbijanju opasnih brzih akcija čestica, usmeravajući ih na paralelni put jedne od linija magnetnog polja naše planete, zbog čega padaju u atmosferu i sudaraju se sa neutralno naelektrisanim česticama, koje na kraju nestaju.
(Ancient-code)
