Taj naučnik s Harvarda objašnjava to teorijom "Fermijevog paradoksa", koja se zasniva na činjenici da je Zemlja okružena brojnim galaksijama, milijardama zvezda, i najverovatnije ogromnim brojem planeta naseljenih nekim oblikom života.
Na pitanje zašto onda niko nije nepobitno dokazao da vanzemaljci postoje, Saselov kaže da je stvar u tome što oni još nisu evoluirali.
Oko 200 milijardi galaksija u delu kosmosa koji smo kadri da posmatramo pokazuju potencijal da se u narednim milijardama godina na njima razvije život, rekao je on za Dejli galaksi. Zbog toga što su planete i život u našem svemiru mladi, "ljudska vrsta nije poslednja došla na zabavu. Možda smo među prvima koji su se razvili", kaže profesor Saselov.
U svojoj knjizi "Život na Superzemljama", on tvrdi da su galaksije mogle da postanu dovoljno stabilne za razvoj planeta pre 9 milijardi godina. Prema njegovom proračunu, stenovite planete poput Zemlje i veće Superzemlje počele su da se formiraju pre sedam do osam milijardi godina. Dakle, i sam razvoj živih bića mogao je da počne najranije tada, ako ne i kasnije.
"Fermijev paradoks tačan je samo ako je vremenski okvir za nastanak života mnogo kraći od nastanka svemira", kaže on.
NASA se slaže sa njim i tvrdi da ćemo vanzemaljce pronaći za 10 do 20 godina - i to kao sićušne mikrobe.
'Kad govorimo o drugim oblicima života u svemiru, ne govorimo o 'malim zelenima' nego o malim mikrobima", kaže Elen Stofan, šef naučničkog tima u NASA.
"Znamo gde da tražimo, znamo kako da tražimo, a za većinu slučajeva imamo i tehnologiju", kaže ona.
"Definitivno nije pitanje 'ako', nego 'kada', slaže se s njom Džefri Njumark, direktor Odeljenja za heliofiziku u NASA.
(Dejli mejl)
