Kao da to nije dovoljno neobično, on sam gradi tu crkvu ciglu po ciglu još od 1960. godine. Sada u 91. godini preselio se iz kuće svojih rođaka upravo u ovu crkvu. Želi da umre u njoj jer joj je posvetio ceo život.
"Ovde je moj život i mesto gde sam spreman da patim kao što nas je Isus Hrist učio da patio za druge", kaže Galjego u svojoj spavaćoj sobi koja je smeštena u oltaru crkve.
Iako je otac Galjego sprema da umre, većina građana malog grada u blizini Madrida se pita šta će se desiti sa ovom građevinom kada njega ne bude. On ima odgovor - preuzeće njegov asistent Angel Lopez.
Crkva na internet mapama nid naziv " Katedrala vere", a iako nema podršku Rimikatoličke crkve privlači stotine turista. Galjegu ne smeta nedostatak podrške, kao što mu nisu smetale ni kritike, pogotovo one da je on ipak bivši monah.
"Ja ovo ne gradim da bi slušao pohvale ili pokude", kaže Galjego, koji za građevinu nema nijednu dozvolu. Ipak, niko i ne pomišlja da je sruši.
Galjego je rođen 1925., a sa 27 godine se zamonašio. Osam godina kasnije pošto je dobio tuberkulozu naređeno mu je da napusti manastir. Pošto se izlečio, vratio se u rodni gra i rešio da na zemljištu svoje porodice izgradi bogomolju.
Na to ga je delimično naterala uspomena iz Španskog građanskog rata, kada su komunisti masovno uništavali crkve.
Svoj rad je finansira prodajom zemlje svoje porodice, ali i kroz donacije. Neformalno ga i lokalni katolički kler podržava. Iako je držao službu na tlu crkve, zemljište još nije osvećeno.
Mnogi ga smatraju ludim, ali oni koji ga podržavaju to opovrgavaju. "Da li mislite da bi neko lud napravio nešto ovakvo", pita se njegov nećak Pablo Kantuel Galjego.
(Njujork tajms)
