U reportaži koju je pre tri meseca objavio Skaj njuz o osmogodišnjem dečaku Dorsenu, koji radi u rudniku da bi iskopao rudu potrebnu za pravljenje naših smartfonova, mogu se videti stravični uslovi u kojima rade mnoga deca kako bi zaradila bednih 10 evra dnevno.
Po kiši, u mulju i blatu, Dorsen je pod pretnjom batinama bio prisiljavan da trči sa jednog dela rudnika na drugi noseći pritom velike tovare i kopajući, ali njegova priča je samo jedna od mnogih sličnih.
"Kada radim ovde jako patim. Mama mi je već mrtva…a ja moram da radim po celo dan dok me glava jako boli. Kada se probudim ujutru strašno mi je jer znam da moram da se vratim ovde", ispričao je tada maleni dečak i objasnio da se deca uglavnom koriste i za dubinsko kopanje pri kojem ih vežu kanapima da bi visili dok kopaju u tunelima koji se često urušavaju, i to bez ikakve dodatne zaštite.
Rudnike su do 2012. godine u najvećem delu ove zemlje kontrolisale paravojne formacije, koje su zastrašivanjem, ubistvima i silovanjem terale muškarce, žene i decu na rad u neljudskim uslovima, a od profita su kupovali opremu i naoružanje. I dalje rudnike kontrolišu tamošnji moćnici i kriminalci, koji zarađuju bogatstva na tuđim mukama.
Sada, tri meseca kasnije, ista televizijska ekipa pronašla je Dorsena, koji još uvek radi sa rođacima u istom rudniku. Međutim, on i njegov rođak Ričard, dobili su šansu da pohađaju školu.
(EPK)
