Te 1984. godine more i vetrovi potpuno su isprali sav pesak s nje, ostavivši iza sebe samo gomile kamenja. U međuvremenu je stasalo nekoliko sasvim novih generacija koje se peščane plaže i ne sećaju već time što je nikad nisu videle, da bi se oko ovogodišnjeg Uskrsa dogodilo nešto neverovatno.
Jedna jedina neobjašnjivo visoka i snažna plima, nakon što se povukla, iza sebe je ostavila istu onakvu 300 metara dugu peščanu plažu kakve se iz svog detinjstva sećaju danas 40-godišnjaci i stariji meštani najzapadnijeg irskog ostrava.
"Plaža je bila potpuno isprana, 1984. bila je poslednja godina kad se plaža ovde nalazila. Odjednom, u aprilu ove godine posle prodora hadnog vazduha na Uskrs, vetar je stalno duvao sa severa i očito je premestio pesak ovamo odnekud", objašnjava menadžer turističke službe Šon Maloj.
Vlasnik lokalnog restorana Alan Gilti rekao je da je plaža bila od velike važnosti za mesto.
"Naše mesto je prekrasno ovakvo kakvo je, ali je još bolje kada pogledate i vidite prekrasnu plažu umesto stena... Otkako su ljudi videli vesti o plaži, imamo puno više posetilaca iz unutrašnjosti zemlje", rekao je Gilti.
Ostrvo Akil nosim po očuvanoj prirodi poznato je i po tome što je na njemu 50-ih i 60-ih živeo i nemački književnik Hajnrih Bel, čuveni Nobelovac, jedan od najvećih Nemaca u celoj istoriji te nacije. Kućica u kojoj je živeo danas je okupljalište pisaca.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Gardijan)
