Dečaka je sa ruba smrti u bugarskom sirotištu, spasila Prisila Morsi. Ona je videla njegove fotografije 2015. na društvenoj mreži i odlučila da ga usvoji.
"I sama sam usvojena i nikad se nisam dvoumila da li i sama trebam da uradim istu stvar i usrećim neko dete. Suprug i ja prvo dete smo usvojili pre četiri godine, a znala sam da želim da se brinem za Rajana čim sam ga ugledala.
U mnogočemu me podsetio na mog pokojnog brata. I on je bio dete s posebnim potrebama', kaže Prisila, koja u Americi ima zlatarsku radnju.
U Bugarsku je prvi put otputovala prošlog leta. Ostala je dve nedelje kako bi se upoznala i zbližila s dečakom iz sirotišta u gradu Burgasu i završila papirologiju.
"To je zemlja s prekrasnim ljudima koji nemaju sredstava za decu, ali imaju velika srca. Rajanu je trebala samo cevčica za hranjenje, a oni ni to nisu imali. Umirao je od gladi. Uživo je izgledao još manji nego na fotografiji. Moj kažiprst je bio deblji od njegove butine.
Plakala sam od očaja. Bojala sam se da neće preživeti", priseća se Morsi. Čim su sleteli u Ameriku, Rajana su prevezli u dečiju bolnicu u Nešvilu. Lekari su bili u šoku kada su ga videli i u početku nisu davali prevelike šanse za oporavak.
Patio je od takozvanog 'refeeding' sindroma, zbog kojega na telu nastaju otoci i srce radi ubrzano, a unos kalorija mora da se smanji, pa dečak nije ni mogao da se udeblja. Tek u januaru 2016. mogli su da hrane mališana pomoću cevčice.
"U sirotištu nije dobijao hranu pa je onako malen preživljavao na bizarne načine. Gutao je vazduh kako bi u želudcu stvorio osećaj sitosti i povraćao je hranu samo da bi je opet mogao pojesti", priseća se majka tih meseci agonije.
Rajan u početku nije mogao da uspostavi kontakt s porodicom ni okicama, a mišići su mu bili potpuno atrofirani. Sad se već pomalo smeje i priča, a počeo je da jede i komadiće čvrste hrane. Osim što je patuljastog rasta, Rajan boluje od cerebralne paralize, ali napokon živi normalono poput vršnjaka. Porodica Morsi osim siročeta iz Bugarske ima još troje dece.
(jutarnji.hr)
