Pod vođstvom lokalnih žena, stanovnici Čerana ustali su u odbranu svoje šume od naoružanih drvoseča i istovremeno oterali policiju i političare, piše BBC.
Ženama je bilo dosta ubistava i otmica, koji su postali rutina, kao maskiranih ljudi koji su reketirali mala domaćinstva. Više od tri godine gledale su dok je kamion za kamionom odvozio sveže posečeno drveće. Meksički karteli su se odvojili samo od droge a sad žele da dominiraju svakom unosnom industrijom – što uključuje i seču drvne građe.
"Bile smo zabrinute. Ako posečete stabla, manje je vode. Naši su muževi stočari – gde će stoka piti ako nema vode?", svedoči jedna od žena.
Grupu žena koja je pokušala da pregovara sa naoružanim muškarcima su oterali, tako da su morale da prilagode plan. Odlučile su da kamione zaustave u gradu, uz podršku komšija.
Pobuna je počela 2011. godine a žene su blokirale kamionete i zarobile neke od drvoseča. Zajednica je upozorena na opasnost vatrometom i zvonjavom crkvenih zvona. Bilo je toliko napeto da su žene morale ubeđivati muškarce da ne obese taoce na obližnje drveće.
"Svi na ulici su trčali, s mačetama", priseća se Melisa Fabian, tada trinaestogodišnjakinja. "Žene su imale sakrivena lica, ljudi su vrištali, a crkvena zvona su neprestano zvonila", navodi ona.
Opštinska policija je stigla sa gradonačelnikom pa su došli i naoružani muškarci da oslobode taoce.Usledila je pat pozicija između građana, drvoseča i policije. To je bio prvi korak grada ka samoupravljanju.
"Bilo je to kao horor film. Ali bilo je to nešto najbolje što smo mogli napraviti", dodaje druga žena.
Policiju i političare su brzo isterali iz grada, zbog sumnje da sarađuju sa kriminalcima. Političke stranke su još uvek zabranjene, jer podstiču na podele među ljudima. Svaki od četiri okruga izabrao je jednog predstavnika u gradsko veće. Čeran se vratio korenima - starom načinu obavljanja stvari, nezavisno od spoljnih uticaja, navodi BBC.
Kontrolne tačke u međuvremenu postavljene su na glavne puteve prema gradu. Na njima dežura lokalna narodna policija. Svako vozilo se zaustavlja a putnici ispituju odakle su došli i gde idu.
"Puno smo naučili," kaže Heriberto, jedan od osnivača Narodne policije. "Na početku nismo znali ništa o oružju, ali sad znamo da se borimo. Spremni smo ako se kriminalci vrate".
Čeran deli vlastitu pravdu za manje prekršaje, od kojih su mnogi u vezi sa alkoholom. Kazne za njih su novčane rad za opšte dobro.
Ozbiljni prekršaji se upućuju državnom advokatu. Ali u poslednje tri godine nije bilo ubistava, otmica ili nestanaka.
Mičoakan je jedna od najkrvavijih saveznih država u Meksiku. Granate su bile bacane među gomile ljudi, a odsečene glave su se često kotrljale plesnim dvoranama. U zajednicama ni 10 kilometara udaljenima od Čerana, priče o otmicama, iznudama i ubistvima i dalje su svakodnevica.
Zemlja je većinom zajednička - njom upravlja određena porodica, ali je ne poseduje. Pravila se strogo poštuju - ko god želi da obori drvo mora da dobije dozvolu od vlasti.Šuma se polako obnavlja. Procenjuje se da je oko polovine gradske šume (oko 8,500 hektara) uništeno od strane organizovanog kriminala. Oko 3.000 hektara je ponovno posađeno od ustanka a sadnice odgajili sami.
Čeran nije u potpunosti nezavistan - još uvek ga finansira savezna država i vlada. Ali, autonomiju mu je priznala meksička vlada. Sudovi su podržali zabranu političkih stranaka i pravo da ne učestvuju na izborima, bilo lokalnim ili državnim.
Većina ljudi koji žive u Čeranu su upravo iz tog grada. Prema društvenim normama, žene se samo lokalno. Porodice su velike i bliske. Svi se poznaju pa je to osnova njihovog zajedništva.Sa porastom nasilja u Meksiku u Čeranu raste strah da će karteli opet dobiti uporište, a ostali gradovi koji su pokušali uvesti Čeranov model nisu bili uspešni.
(Index.hr)
