“Peščana mafija” u Indiji se koristi zastrašivanjem kako bi mogli izvlačiti i švercovati pesak. U Maroku i na Karibima lopovi bukvalno uništavaju plaže. Moderni gradovi su izgrađeni od peska i često na pesku.
Većina odlazi na mešanje betona i asfalta. Najviše se peska potroši u Aziji, pa je tako Kina, na primer, odgovorna za 50 odsto svjetske potražnje, piše Ekonomist. Pesak se koristi i u industriji. Koristi se u proizvodnji stakla, elektronike i pri izvlačenju nafte. Ogromne količine peska bacaju se u more kako bi se proširila teritoriju.
Singapur je, na primer, na taj način proširio kopnenu površinu za 20 odsto od šezdesetih godina prošlog veka. Na Maldivima i Karibatiju pesak se koristi kako bi se spasila ostrva od rastućeg nivoa mora.
Nivo mora i dalje će rasti i pesak će postati samo traženiji.Iako se čini da peska ima u izobilju, svetu ozbiljno preti nestašica. Pustinjski pesak je pregladak i ne može se koristiti u komercijalne svrhe. Blizina peska mestu gde se nešto gradi takođe ima relativno važnu ulogu.
S obzirom da je pesak dosta jeftin, često je neisplativa roba prevoznicima. Singapur i Katar najveći su uvoznici po glavi stanovnika, a australijski se, na primjer, izvozio u Dubai kod izgradnje Burdž Kalife.
Većina zemalja reguliše koliko se i odakle peska može da izvadi, ali velika potražnja stvorila je unosnu ilegalnu razmernu u mnogim država koje se brzo razvijaju. Rezultat je da se na mestima na kojima se pesak vadi, to radi brže nego što se prirodno obnavlja, što može imati ozbiljne posledice za okolinu.
(Telegram.hr)
