I zaista, odnosi između Rusije i SAD nikad nisu bile gori. Moglo bi se reći da su najgori još od Hladnog rata. Odnosi između dve velike sile uvek su bili problematični, napeti i na ivici sukoba osim 1990-ih. Tad su bili odlični jer su i Reagan i Buš prijateljevali sa Gorbačovom, a Jeljcin je bio u prijateljskim odnosima sa Bilom Klintonom.
Rusija je pod Vladimirom Putinom zadnjih 15 godina postala opet sila u kojoj Amerikanci vide snažnog i ravnopravnog protivnika. Bivši operativac KGB uspeo je Rusiju vratiti na stare puteve slave.
Najpre su se sukobili oko Ukrajine, pa sad oko Sirije, a u tamošnjem sukobu učestvuju obe sile. Moskva podržava sirijskog predsednika Bašara Asada, a američke vlasti sve rade kako bi on sišao s vlasti.
Tako su odnosi Sjedinjenih Američki Država i Rusije pali su na najniže grane još od Hladnog rata, a opasnost od njihovog vojnog sukoba veća je nego ikad.
Ali do sukoba uprkos katastrofalnim odnosima Rusije i Moskve ipak neće doći.
1. Ako i uđu u rat, ni jedni a ni drugi iz njega ne mogu izaći kao pobednici nego bi se samo uzajamno uništili. Konačnu pobedu niko od njih ne bi mogao izvojevati. A svetu bi to pokazalo da se nisu promenili od ranije. Za Ameriku se smatra da ionako "stalno negde ratuje", a za Rusiju da nikad neće pobeći od svoje prošlosti te će uvek ostati uvreženo mišljenje da je ratoborna nacija.
Takođe, dostupna oružja, a reč je o nuklearnim, biološkim, hemijskim... dovela bi do toga da je direktan konflikt preopasan.
2. Rat bi odneo milione života, svetski rat ne bi štedeo civilne ciljeve, sve bi se raspalo a nijedan lider a pogotovo Putin ne želi biti zapamćen nikako drukčije nego kao mirotvorac. S druge strane setite se - Obami su svojevremeno dodelili i Nobelovu nagradu za mir.
3.Treći razlog je taj što bi se novim svetskim ratom ugrozio položaj i Amerike i Rusije kao vodećih svetskih sila. Kroz istoriju se često događalo da nekada jaki i snažni nakon iscrpljujućeg ratnog sukoba oslabe, nestanu ili prestanu biti relevantan faktor na svetskoj političkoj sceni. Moguće da bi se to i ponovilo.
4. Vrlo je moguće da bi izgubile međunarodnu kontrolu, a nije isključeno da bi se druge sile ujedinile kako bi ih sankcionisale.
5. Neće Rusi i Amerikanci zaratiti radi malih država. Nisu ni Ukrajina a ni Sirija razlog za pravi veliki sukob Kremlja i Bijele kuće. Njima te male države služe zapravo za pokazivanje svoje moći i snage
6. Ne treba zaboraviti ekonomske razloge. Naime, svet je postao jako trgovinski povezan i sva globalna trgovina bi u slučaju svetskog rata doživela potpuni slom.
7. Veliki svetski rat ne odgovara ni vojnoj industriji jer ona i u miru zarađuje milijarde. Rat joj nije potreban..
8. Kao razlog treba navesti i to da ljudi na rat drugačije danas gledaju nego pre. Ljudi znaju što su strahote rata i kako ih onda uopšte motivisati da ginu za neka tamo udaljena područja i zemlje. Ne žele oni takve avanture. Ovde ne računamo na ljude "ispranih mozgova" u totalitarnim režimima i one koji su se okrenuli verskom fanatizmu.
9. Tehnološki razvoj takođe može biti kočnica koja sprečava rat. Svetska populacija se zahvaljujući razvoju interneta i društvenih mreža povezala kao nikad pre. Nahuškati narod na rat je prije 30, 50 ili 100 godina bilo puno jednostavnije. U vreme globalizacije ljudi znaju da su mnogo više slični nego različiti. Danas svako može da fotografiše šta god želi, da snimi i stavi na internet, pa se veoma dobro zna šta se događa
10. Interesi se više ne ostvaraju kroz konvencionalne ratove. Bar ne one velikih sila. Geopolitička moć i ostvarenje interesa mogu se postići kroz razne druge načine.
(24sata.hr)
