"Јedan aspekt koji zaslužuje pažnju jeste da veliki broj stranih ratnika potiče iz ovog regiona: prema studijama, BiH i Kosovo daju više džihadista dobrovoljaca po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u Evropi", napominje Bardoš.
Bardoš u tekstu objavljenom na sajtu Američkog centra za demokratiju ističe da je drugi aspekt to da "Islamska država" sada instruiše svoje podanike da svoje finansijske donacije usmeravaju preko ovog regiona.
"Činjenica da je BiH tako važan vod za finansijske tokove 'Islamske države' otkriva kontinuirano postojanje mreže terorista u zemlji koji su obučeni za transfere novca, te potpuni neuspeh 20-godišnje međunarodne uprave da se suoči sa tim problemom u zemlji", ističe Bardoš. On podseća da je, na primer, u novembru 2015. godine ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić javno priznao da u BiH postoje područja gde pravna država ne može delovati jer su radikalni islamisti u njima nametnuli svoj poredak, dok je u septembru 2014. godine albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati dao do znanja da su se kampovi za obuku terorista za one koji se pridružuju džihadu u Iraku i Siriji pojavili u Albaniji.
"Dalje, austrijski obaveštajni izveštaj iz 2014. potvrdio je da vehabijski milje u kojem cveta militantni islamizam u jugoistočnoj Evropi nastavlja da metastazira i da gradi svoje nove zajednice. To se nastavilo na razgovorima o balkanskim kampovima za obuku na Samitu G7 u junu 2015. godine u Šlos Elmau", podseća Bardoš.
Takođe, naglašava Bardoš, izveštaj Evropola iz januara ove godine navodi promenu u načinu rada Islamske države kada je reč o terorističkim napadima, daje detalje o mestima za obuku na Balkanu i unutar EU, gde se uči o preživljavanju i tehnikama kako se odbraniti prilikom ispitivanja i stimuliše iskustvo borbe pod maskom "sportskih aktivnosti".
"U slučaju BiH, strateška kalkulacija koja ide za tim da se odabere ekstremistička baza je očita u činjenici da su oni smešteni duž međunarodne granice ili duž međuentitetske linije u izolovanim lokalitetima gdje postoji samo jedan ulaz i izlaz", piše Bardoš.
On dodaje da će odbrana Evrope od Islamske države zahtevati sveobuhvatnu strategiju za borbu s balkanskom infrastrukturom Islamske države, naročito sa objektima za regrutovanje i obuku u ovom regionu."Objekti za obuku terorista u BiH često deluju pod maskom 'omladinskih kampova', koji su postavljeni u udaljenim krajevima daleko od znatiželjnih očiju, gde bivši mudžahedini uzimaju mlade ljude i odvode ih u lokalna brda i šume da bi dobili vojnu obuku i dali novim kadrovima šasnu da izgrade odnos u tim ekstremističkim mrežama", ističe američki stručnjak.
On dodaje da analize pokazuju da su ekstremisti koji regrutuju nekoliko godina stariji i uzimaju mlađe ljude pod svoju brigu, organizuju aktivnosti kojima se ljudi povezuju kao što su izleti, kampovanje i sportski događaji."Onaj koji regrutuje postepeno izoluje regrute od njihovih porodica i zauzima ulogu mentora. U toj novoutemeljenoj kliki, mladi regruti nalaze socijalnu integraciju i duhovni prostor za kojim su žudili, a kako se radikalna indoktrinacija intenzivira, pojačavaju se i veze oko zajedničkog pogleda na svet", pojašnjava Bardoš i dodaje da takvi kampovi namerno nisu stalni, tako da je teže službama da ih nađu.
On napominje da širom zapadnog i južnog Balkana ekstremističke džamije takođe služe kao baze za militantne islamiste, navodeći kao primer sarajevsku džamiju Kralja Fahda koja je izgrađena saudijskim novcem i procenjuje se kao epicentar širenja radikalnih ideja u BiH.
"Nažalost, zatvaranje terena Islamske države za obuku na Balkanu i ukupne infrastrukture će biti jako teško. Najpre, međunarodni zvaničnici više se fokusiraju na to da problem prikriju ili da ga ignorišu nego da se njime bave. Takođe, odbijaju da se suoče sa onima koji politički podržavaju militantne islamiste. U BiH se široko smatra da vehabijski pokret podržavaju radikali u okviru islamske stranke pokojnog Alije Izetbegovića - SDA", naglašava Bardoš.
On navodi da postoji mnoštvo dokaza koji pokazuju da "tvrda linija" islamista u okviru bošnjačkih političkih struktura dozvoljava teroristima i drugim ekstremistima da deluju u zemlji u poslednje dve decenije, a da su pokušaji bošnjačkih struktura da prikriju islamističku ekstremističku pretnju uključivali i ometanje saradnje sa međunarodnim prvosudnim institucijama.
"Na primer, između januara 2000. i oktobra 2004. godine, zvanično Sarajevo je odbilo 40 zahteva tužilaca Međunarodnog tribunala za bivšu Јugoslaviju za dostavljanjem dokumentacije vezane sa učestvovanje mudžahedina u Armiji BiH", podseća Bardoš.On napominje da su, uprkos široko rasprostranjenoj i imanentnoj pretnji koju predstavlja militantni islamistički pokret u jugoistočnoj Evropi, međunarodni zvaničnici do sada nerado bili spremni da se suoče sa ovim problemom.
"U septembru 2014. godine, Stejt department je dvojicu balkanskih ekstremista, lidera bosanskih vehabija Nusreta Imamovića i kosovskog džihadistu Lavdrima Muhakserija, svrstao u grupu 10 'globalnih terorista', a bilo je hapšenja i gonjenja balkanskih džihadista u Austriji, Italiji i SAD, te u samom regionu. Nažalost, nakon dve decenije 'guranja glave u pesak' ostaje nejasno da li je sve to premalo i prekasno", ocenjuje Bardoš.
Američki stručnjak zaključuje da, u nedostatku ozbiljnijeg i fokusiranijeg napora u pravcu suočavanja sa ovim problemom, militantni islamisti sa Balkana i dalje prijete jugoistočnoj Evropi, istočnom Mediteranu i celoj Evropi, a može se očekivati da se ove pretnje nastave i u budućem periodu.
(RTRS)
