Mramor je na konferenciji za novinare kazao da je ostavka motivisana isključivo razlozima lične prirode i da želi da nastavi svoju univerzitetsku karijeru profesora ekonomije na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu.
Kao najveći rezultat svog dvogodišnjeg rada na položaju ministra istakao je smanjenje budžetskog manjka i izlazak Slovenije iz mehanizma javno-finansijskog deficita koji je Evropska komisija potvrdila prošlog meseca. Time je Slovenija vratila svoju finansijsku suverenost, kazao je Mramor.
Dve godine u Cerarovoj vladi bile su drugi ulazak Mramora u politiku jer je u jednoj od vlada Janeza Drnovšeka devedesetih godina bio takođe na mestu ministra finansija, u vreme najveće poreske reforme kada je uveden sistem poreza na dohodak.
Mramora je londonski časopis "The Banker", početkom ove godine proglasio za najuspešnijeg evropskog ministra finansija godine, zbog postignuća u stimulisanju ekonomskog rasta i uravnoteženja javnih finansija i zbog napora na privatizaciji portfelja preduzeća u državnom vlasništvu i stabilizaciji bankarskog sistema.
Sindikati i manje stranke levice oštro su ga međutim kritikovali zbog mera štednje u zadržavanja nivoa plata javnog sektora na nivou mera uvedenih posle izbijanja svetske finansijske krize iako Slovenija u poslednje dve godine beleži rast i ekonomski oporavak.
Zahtevi za njegovom ostavkom početkom godine došli su i do parlamenta jer je bio upleten u aferu primanja neopravdanih dodataka na platu "za dežurstva", u vreme kad je bio dekan Ekonomskog fakulteta, ali je premijer Cerar tada njegovu ponuđenu ostavku odbio.
(24sata.hr)
