Posle dvodnevnog štrajka glađu, koji je okončala pokušajem spaljivanja pred institucijama vlasti Tuzlanskog kantona, Lukavčanka Suada Krnjić je objasnila razloge tog očajničkog čina.
Kako kaže, na rub očaja dovela su je svakodnevna poniženja koja trpi već nekoliko godina.
Uprkos činjenici da je na birou već 33 godine, da je supruga 70-postotnog ratnog vojnog invalida, kao i da je bila pripadnica vojske BiH to nije bilo dovoljno da dođe do zaposlenja na poslovima čistačice.
Kako pojašnjava, molila je i kumila, ali je posao uvek dobio neko drugi. I tako već godinama.
"Jednostavno, došlo mi. Uzela sam flašu razređivača i počela da se polivam. Samo što sam to počela da radim, nisam ni uspela da se polijem koliko sam htela, policajac je to video. Skočio je na mene, oborio me, nije mi dao da to učinim. Sećam se da sam plakala, jedva disala. Nakon toga došla je Hitna, odvezli su me, nisam ni znala gde idem. Kasnije sam shvatila da je to Klinika za psihijatriju. Šta ću ja tu? Bilo je što je bilo. Nisam luda, samo želim posao", govori plačući Krnjić.
Od odbijenica koje je do sada dobila, kako kaže, mogla se sagraditi kuća. Poslednje u nizu su one na konkursu u Srednjoj medicinskoj školi u Tuzli, Mešovitoj srednjoj elektro-mašinskoj školi u Lukavcu i Ministarstvu unutrašnjih poslova TK.
"Uložila sam žalbu u svaku školu, a aplicirala sam u pet škola u Lukavcu i Tuzli. Problem je što se boduje samo intervju. Na osnovu toga primaju u radni odnos. Oni primaju koga oni hoće. Nažalost, direktori su ti koji odlučuju, a ja svake godine prolazim kroz isto", pita razočarano Krnjić.
Kurir.rs/ Avaz.ba
Foto: Avaz.ba
NE PROPUSTITE
