Priče o Nemačkoj sve više nalikuju na one o paralelnim svetovima, a o onima koji su otišli govori kao da ih je progutala crna rupa. Razlog tome su različita iskustva i priče koje stižu o onima koji su otišli "trbuhom za kruhom".
Dok su jedni prezadovoljni, drugi kažu da im je to najgori potez u životu, at reći uglavnom ćute, a oni koji su ovde govore o njima. Uglavnom, bezbroj je informacija, a ni jedna nije ni potpuno crna ni potpuno bela. Među onima koji su otišli je i Alisa Kekić.
"Dala sam otkaz, odjavila stan i strpala sve u auto. Smer - Nemačka. Otišla sam u Hajlbron, mali grad od 100.000 stanovnika, nedaleko od Štuitgarta. - Nikada pre nisam čula za taj grad niti sam imala pojma šta me tačno čeka. Hajlbron je jedan od gradova Baden-Virtemberga, jedne od najbogatijih regija u Nemačkoj, poznate kao središte automobilske industrije. Moram da priznam kako su mi draže druge specifičnosti ove regije i ukusna vina i vinogradi koji se prostiru između gradova", kaže Alisa koja je magistar politikologije.
"Što ja to radim? Koji je zapravo moj plan?", prošlo mi je kroz glavu. Istina je da nisam imala nikakav plan. Samo sam htela da odem na neko vreme, pobegnem od negativnog okruženja i dam sebi priliku i ispitam da li ipak postoji nešto bolje od ovoga", prenosi ona svoje iskustvo.
Ubrzo po dolasku naletela je na čoveka koji je takođe napustio BiH i otišao u pečalbu.
“Gde ćeš da nađeš pravog Bosanca? Pa u Nemačkoj”, šala bh. gastarbajtera s kojim se sprijateljila na prvu.
"Ovaj profesor nemačkog jezika mojih godina na trenutak je razbio samotne rituale i jezičku barijeru koji su me, kao hladan tuš, dočekali posle prvobitnog uzbuđenja zbog dolaska.
“Ovde ti se sve vrti oko posla. Samo rad, rad, rad. Veoma su vredni i jako štedljivi. Da znaš i Nemci se žale. Zapravo, stalno se žale jer misle da uvek može bolje. Ako voz kasni jedan minut, čućeš pokoju psovku i uzdisanje, gledanje na sat i okretanja glavom u znak neodobravanja. Ako dobiju povišicu, ne valja, ako dobiju slobodan dan, ni to ne valja, jer, eto, mogli su da dobiju više", kaže satirično bh. gastarbajter.
"Misliš li da se vratiš, nedostaje li ti Bosna?" , pitam ga.
"Dobro mi je ovde. Ponekad mi nedostajati rodni kraj, naravno, ali svaki put kad odem vidim da ništa nisam propustio. Zapravo, sve više ljudi razmišlja o tome kako da dođe u Nemačku i traže savete. Nedostaje mi ekipa, to je jedini minus ovde" - kaže.
Alisa međutim kaže da si u inostranstvu uvek građanin drugog reda.
"Potrebno je da se čovek prilagodi, asimilira, nauči jezik, upozna nove ljude, nauči kako sistem funkcioniše. Sve to zahteva znoj i vreme. I ovde se puno radi, nema gledanja u zid ni beskonačnih paoza. Neke stvari, poput pronalaska stana, mnogo su teže nego kod nas. Ali čini se da na kraju dobiješ tačno onoliko koliko možeš da ponudiš. Meni se to čini sasvim u redu - zaključila je Alisa.
Kurir.rs/depo.ba
Foto printscreen depo.ba
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KLJUČNI SVEDOCI U TUŽILAŠTVU! Da li je baka sa kozama videla Zorana Marjanovića na nasipu?
