Međutim, kako je potvrđeno medijima u UKC RS, Kotaran je otpušten iz bolnice, ali nisu mogli da kažu da li je vraćen u zatvor ili je premešten, u neku drugu bolnicu.
Dok je Kotaran bio u banjalučkoj bolnici, u UKC RS je vladala vanredno stanje, a Kotarana su čuvali do zuba naoružani članovi Jedinice za podršku MUP-a RS. Sve je bilo podređeno njegovoj bezbednosti, ali i bezbednosti građana i zaposlenih na klinici.
Kotarana je u Banjluku dovela Interventna jedinica Sudske policije RS iz KPZ Foča, gde robija 20 godina zbog dvostrukog ubistva u Kozarskoj Dubici. Kotaran već godinama ima problema s nogom, što je bilo vidljivo i tokom suđenja pre više od 10 godina kada je nosio štake. Sada je opet došlo do infekcije koja može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme, ispričao je novinarima izvor blizak pravosuđu RS.
U Univerzitetskoj bolnici Foča odbili su da ukažu pomoć Kotaranu iz nepoznatih razloga, nakon čega su u KPZ Foča osuđenika morali da pošalju u Banjaluku kako bi mu ukazali pomoć. U vreme hapšenja u junu 2006. godine Kotaran je ocenjen kao najopasniji ubica u istoriji RS i BiH. Ubrzo posle deportacije iz Švedske, u porodičnoj kući u Kozarskoj Dubici, ubio je Seada Kanurića (49) zvanog Stevo Mucavi i Predraga Vrbana (31) zvanog Pedi Lopov.
Nakon što ih je zadavio golim rukama, njihova tela je zakopao u dvorištu kuće. Ubrzo je uhapšen, a njegovo suđenje pratile su jake mere obezbeđenja s obzirom na to da su se pojavile informacije kako se sprema njegova likvidacija.
Kotaran je deo svog života proveo u Švedskoj, gde su ga dovodili u vezu s više nerasvetljenih ubistava. Goranov otac Dušan Kotaran poznat je svojevremeno kao jedan od dubičkih šefova podzemlja za čije se ime nezvanično vezuje čak i trgovina belim robljem. Sumnja se da je zbog toga i ubijen u decembru 1999. u kafani u Dubici, a ubistvu je prisustvovao i sin Goran. Nakon očeve smrti, on je otišao u Švedsku, s nepunih 17 godina, kod majke. Tamo je počinio dva ubistva, ali je posle psihijatrijskih pregleda deportovan u BiH s dijagnozom mentalno bolesne osobe.
"Očekivao sam da će me po povratku u BiH neko sprovesti na lečenje u psihijatrijsku bolnicu, ali, umesto toga, policajac me odvezao kući i niko se više nije pojavljivao", izjavio je svojevremeno Kotoran. Pošto nije hospitaliziran, o njegovom stanju i ponašanju je svedočila njegova baka Stana. Ona je navela da je nakon povratka njen unuk sejao strah po celom mestu.
"Nije hteo u bolnicu, pa sam morala da ga služim, čak i onda kada sam operisala žuč. Često je menjao raspoloženje i bojala sam ga se. Ljudima iz komšiluka zabranio je da dolaze, na mene je vikao, a razbio mi je televizor i telefon. Nije prezao ni od čega", izjavila je baka Stana posle hapšenja unuka.
To se i potvrdilo u junu 2006., kada je Goran, zajedno sa svoja dva polubrata po majci, Miroslavom Gligićem (30) i Borislavom Dabićem (24), uhapšen zbog sumnje da je zadavio Predraga Vrbana i Seada Kanurića i da je njihova tela sakrio u svom kokošinjcu. Ovu trojku je u Kozarskoj Dubici tada hapsila četa od sto policajaca.
"Goran Kotaran je mašina za ubijanje, a u BiH i Švedskoj likvidirao je 13 ljudi", otkrio je svojevremeno u Banjaluci na suđenju Kotaranu detalje svoje privatne istrage Rade Kotur, čijeg je sina ubica iz Kozarske/Bosanske Dubice nameravao da otme.
(avaz.ba)
