Zbog atentata na Franca Ferdinanda, 12. oktobra 1914. godine pred sud je izvedeno 25 mladih ljudi. Od šest atentatora, njih pet je bilo mlađe od 21 godine, što ih je, prema tadašnjem zakonu, činilo maloletnim. Osuđeni su 29. oktobra na dugogodišnje zatvorske kazne i smrt vešanjem.
U vreme kada je počinio atentat, Gavrilo Princip je bio suviše mlad za smrtnu kaznu, pa je osuđen na dvadeset godina zatvora. Kaznu je služio najpre u Sarajevu a potom u češkom Terezinu, gde je i umro. Na zidu ćelije u Terezinu Princip je napisao: „Naše će sene lutati po Beču, hodati po dvoru, plašiti gospodu…“.Gavrilo Princip umro je 28. aprila 1918. godine, samo nekoliko meseci pred raspad Austrougarske.
Na zatvorskoj limenoj porciji, u znak sećanja na noć uoči atentata kada su se vidovdanski heroji zakleli na grobu „mladobosanca“ Bogdana Žerajića da će oni ostvariti njegovo započeto delo, Gavrilo je urezao stihove: „Tromo se vreme vuče, i ničeg novog nema, danas sve kao juče, sutra se isto sprema. Pravo je rekao Žerajić, taj srpski soko sivi – Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi“.
Posmrtni ostaci „vidovdanskih junaka“ nakon Prvog svetskog rata, 7. jula 1920. godine preneseni su i sahranjeni u zajedničkoj grobnici u Sarajevu da bi tek 1939. godine njihove kosti bile konačno položene u kapeli „Vidovdanskih heroja“ na pravoslavnom groblju, na Koševu.
Auto, Gavrilov pištolj i okrvavljena uniforma Franca Ferdinanda nalaze se u Vojnoistorijskom muzeju u Beču. Metak koji je ubio Ferdinanda izložen je u češkom gradu Konopište.
