U junu se očekuje samo tri relativno kišna dana, dok u julu Hercegovina kišu neće videti. U Bosni je situacija nešto bolja, i biće tek pokoji kišni dan. Sve ovo moglo bi ponovno da dovede do restrikcija i nestašica vode, ako se prognoze, naravno, obistine. Neće biti lako ni poljoprivrednicima kojima je potrebna voda za useve i voće. Slično vreme očekuje se i u Srbiji i Hrvatskoj.
Premda će i dalje biti povremenih prodora hladnijeg vazduha, a prvi je već u četvrtak, i dalje se očekuju i u Hrvatskoj i u Srbiji natprosečne vrućine, ne samo sledeće četiri nedelje, nego i tokom šitavog proleća, i leta.
Pri tome je vrlo verovatno da će i sledećih šest meseci u većini Hrvatske i Srbije biti toplo i to sa temperaturama iznad proseka. Drugim rečima hladnija razdoblja biće kratkotrajna i povremena i manje izražena od razdoblja natprosečno toplog vremena, čak tokom cele godine.
Da je situacija ozbiljna, pokazuje i Britanski meteorološki institut koji nije daleko od navedenih prognoza. Oni su najavili jednaku ili još topliju godinu, nego što je bila 2015.
“Prema prognozama imaćemo tri rekordne ili skoro rekordne godine za redom glede porasta globalne temperature”, rekao je Adam Skaif, prognostičar BMO-a. Kada se sagleda celokupna situacija u BiH, 2014. godina, kada su krenuli rekordi, nije bila tako sunčana. Naprotiv, katastrofalne poplave u maju i danas izazivaju sablazan kod svih građana koji su osetili njihovu snagu. Kiša je tada neprekidno padala nekoliko dana, a vreme se nije smirivalo tokom čitavog leta.
Tek je miholjsko leto u oktobru donelo dašak pravih letnih temperatura. Prošle godine sunce je, doslovno ‘palilo’ hercegovačke puteve. Bilo je najezda zmija i drugih opasnih životinja, a temperature su često dosezale i 45 Celzijevih stepeni. Zima koja je iza nas ne ostavlja mesta optimizmu kako će ova godina biti bolja. U istoriji merenja 2015. je bila najtoplija. Toplu 2016. godinu, sa već najtoplijim mesecom martom možda i rekordnu ponovno, najavio je i jedan od najpoznatijih meteorologa u regiji Zoran Vakula.
“Povremena hladnija razdoblja, kojih će sigurno biti biće kratkotra6jnija i manje izražena od razdoblja iznadprosečne topline. Posledice “El Ninja”? Vrlo verovatno”, kazao je meteorolog.
Domino efekt “El Ninjo” karakteriše povećanje temperature površine mora, obično od 1 do 3 stepena, u istočnom Pacifiku. Taj porast, prema rečima stručnjaka, povlači za sobom niz procesa poput domino efekta. Uz to, javljaju se i izmene u polju pritiska vazduha. “El Ninjo” je prošle godine stvorio velike probleme i razlog je zbog kog je 2015. bila najtoplija u istoriji merenja.
On je jedan od razloga nestašice određenih prehrambenih proizvoda, što je dovelo i do rasta cena hrane. Premda je tek april i do službenog početka leta ostala su dva meseca, visoke temperature koje ovih dana vladaju već ga uvelike najavljuju.
“Pauza u globalnom zagrijavanju definitivno se primakla kraju. Globalno zagrevanje narednih godina znatno će se ubrzati”, potvrdili su u britanskom Met Ofisu.
