Robertsona je to podsetilo na rat u Bosni i Hercegovini kojeg je kao novinar gledao iz prve ruke. U podužoj reportaži na CNN-u on se, kroz poređenje ova dva krvava rata, zapitao o moralnom kompasu modernog sveta, u prvom redu velikih sila koje su godinama na oba sukoba gledale kao na nešto što nije njihov problem.
"Napamet znam imena sela, znao sam koja su Hrvatska, Srpska ili Bošnjačka, gde su bile crte razgraničenja vojski", seća se autor koji kaže da je sukob u BiH bio toliko dubok da se činilo da nikada neće završiti.
"Sanjao sam o danu kad će nestati barikade, kako će veličanstveno biti šetati ulicama Sarajeva od jednog kraja do drugog bez straha od snajperskog metka. Kad je taj dan došao, a došao je, osećao sam se prazno. Ne emocionalno nego fizički. Nije bilo ništa magično u slobodi kad je toliki broj života bio izgubljen jer su samo zalutali unutar nišana snajpera smeštenog na drugoj strani", seća se Robertson.
"Među prvim ubijenim bio je mladi par koji je postao poznat kao sarajevski Romeo i Julija. Mladi ljubavnici samo su željeli da pređu preko linija razgraničenja i da žive život kao ostatak nas u Evropi, prenosi. Četvrt miliona ljudi je poginulo na taj način. Plima nacionalizma ih je usisala, a onda ispljunula", tragediju rata priča novinar CNN-a kroz poznatu priču o Bošku Brkiću i Admiri Ismić koji su 18. maja 1993. godine u pokušaju bega zajedno snajperskim metkom ubijeni na Vrbanja mostu.
"Tako danas gledam Siriju i pitam se kad će ludilo i ubijanje prestati", pita se novinar dodavši kako se u Siriji već ratuje pet godina. "A sirijska etnička struktura je puno komplikovanija nego je u Bosni ikad bila", piše novinar dodavši da religijski nesporazumi u Siriji traju vekovima unazad. Velike sile godinama gledale nezainteresovano Robertson smatra da je rat u BiH završio nakon što su svetske sile, nakon godina posmatranja, počele da osećaju kolektivnu krivicu. Evropljanima je rat na području bivše Jugoslavije, priznaje novinar, bio nešto potpuno neshvatljivo.
"Nijednom Evropljaninu, kojem je Jugoslavija bila omiljena turistička destinacija i koji je uživao pod jugoslavenskim suncem, nije bilo jasno kako se njihov konobar iz restorana okrenuo protiv trenera tenisa ili sobarice", opisuje Robertson.
"Kad gledam Siriju setim se Bosne, vidim komšiju koji se bori protiv komšije, vidim barikade, snajpere, crte razgraničenja i upropaštene živote", piše.
"I ne mogu se prestati čuditi, gde je nestao moralni kompas koji je upravljao svetom kad je odlučeno da se isteraju demoni iz Bosne?", pita se.
A taj prelomni događaj, trenutak kad je svet rekao "dosta", smatra Robertson, bio je genocid u Srebrenici. A slično se, kaže, događa i u Siriji ali se čini kako velike sile još uvek nisu u stanju stati na kraj masovnom krvoproliću. "Ne poznajem Siriju kao što sam poznavao Bosnu, vlada tri godine odbija da mi izda vizu. Nije da iznutra ne krvarim za tim stotinama hiljada koji su već nestali. Ali znam da se osećam prazno i pitam se kad će svetski moralni kompas ponovo biti usmeren prema pravom mestu", završava svoj tekst Robertson.
(avaz.ba)
