Na ovu iznenađujuću informaciju dolazi još jedna: Direktor hrvatske Protiobavještajne agencije (POA) bio je lider HDZ-a i prvi potpredsednik Vlade RH, Tomislav Karamarko!
Kako se dogodilo da je obaveštajac jedne države, mogao nesmetano da dobije državljanstvo druge države?! U svakoj suverenoj, uređenoj državi kojoj je nacionalna sigurnost jedan od prioriteta, to otkriće izazvalo bi ne samo istragu, već trenutna hapšrenja i suđenja zbog veleizdaje. Kako je moguće da je Džuvo prošao obveznu proveru POA-e kojoj je tada na čelu bio Tomislav Karamarko?-prenosi portal Dnevno.hr
Da od predizbornog obećanja o lustraciji u Republici Hrvatskoj nema ništa, jasno je svakome ko imalo poznaje odnose na hrvatskoj političkoj sceni. Za lustraciju nisu ni HDZ ni SDP, a niti njihovi sateliti oličeni u minornim strančicama. Čast retkim izuzecima koji se mogu nabrojiti na prste jedne ruke. Previranja oko INA-e su tek vrh sante ledenog brega, a rasplitanje i vrlo izvesno detektiranje udbaškokriminalne hobotnice vezane za INA-u sa sobom će u nepovrat povući i velike “igrače” iz političko-poslovno-pravosudnog miljea.
Ako kvazi levi i kvazi desni ne sednu i dogovore primirje, jer bi ih sve skupa glava mogla podednako zaboleti. Međutim, hrvatska a ni bosanskohercegovačka javnost nije, naravno osim onih koji su u tome sudelovali, upoznata s podatkom koji bi u svakoj suverenoj, uređenoj državi kojoj je nacionalna sigurnost jedan od prioriteta izazvao ne samo istragu, već trenutna hapšenja i suđenja zbog veleizdaje. Radi se o dodeli državljanstva Republike Hrvatske Almiru Džuvi, direktoru Obaveštajno sigurnosne agencije (OSA BiH), glavne obaveštajne agencije u BiH.
Ko je Almir Džuvo?
Almir Džuvo je po dolasku u OSU bio portir, a nakon toga vozač. Džuvo se pojavio na političkoj sceni u BiH nakon što je bio osobni vozač ratnog ministra unutarnjih poslova BiH Alije Delimustafića koji je, uzgred budi rečeno, upleten u sve moguće vrste nezakonitih radnji, a dovodi se i u vezu s ratnim zločinima i dovođenjem mudžahedina u BiH. Zbog sumnji u kriminal 2013. godine bio je i uhapšen.
Alija Delimustafić "zaslužan" za Džuvin ulazak u obaveštajni sektor? Džuvo se dovodi i u kontekst suvlasništva nad sarajevskom kompanijom “Crobox”, zajedno sa okorelim islamskim radikalima Hasanom Čengićem i Senadom Šahinpašićem – Šajom (Šaja ima jake veze sa samoprozvanim uglednicima hrvatskog naroda, kako u BiH tako i u RH). No, sve to spada u sferu unutarnjih stvari države BiH i njenih istražnih organa. Najvažnije pitanje postavlja se samo po sebi: Tko je i na temelju čega dodelio državljanstvo direktoru obaveštajne službe OSA BiH, manje od godinu dana nakon što je dotični imenovan na tu dužnost?
Džuvin prvi rođak Adnan Sijerčić, također je zaposlen u OSA i je bio agent muslimanske tajne službe u BiH, koja se tada zvala AID. Osim Sijerčića, visokorangirani radnici agencije OSA Himzo Šuvalija, Faik Špago i Nedžad Šurković sudelovali su u organizaciji i podršci delovanja terorističkog kampa “Pogorelica” kod Fojnice. Adnan Sijerčić do Džuvinog dolaska na čelno mesta službe bio je običan „inventar“ koji je voeo da popije, a u vreme kad je Džuvo dobio državljanstvo koristio je službeni mobilni telefon broj 061 489 390.
Ko su Džuvini pomagači u dobivanju državljanstva RH?
Javna tajna u Sarajevu je da je brzom obaveštajnom uzletu Almira Džuve kumovala izvesna Zagrepčanka Andrea Šporer, dugogodišnja radnica Kancelarije Visokog predstavnika za BiH (OHR-a). Šporerova je, navodno, preko tadašnjeg Visokog predstavnika Pedija Ešdauna (britanskog obaveštajca i komandosa koji se “proslavio” teroriziranjem katolika u Severnoj Irskoj), Džuvi izdejstvovala imenovanja na poziciju prvog Od tada Šporerova i Džuvo važe za britanske “igrače”.
Prema saznanjima do kojih je došao portal Istinito u Džuvinom “pohrvaćenju” navodno je učestvovala predratna SDB-ova klika iz BiH, uz blagoslov svojih predratnih kolega koji u Zagrebu imaju izuzetno visoke dužnosti u politici, policiji, tadašnjoj POA-i! Linija kojom je Džuvo dobio državljanstvo vrlo verojatno je sledeća: Mladen Alpeza (trenutno direktor predstavništva Francka za BiH), zatim Ivan Bandić (konzul RH u Tuzli i prvi rođak zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića), Miroslav Musić (šef Operativno-tehničkog centra SOA-e), i na kraju tadašnji vrh MUP-a i POA-e.Mladen Alpeza, Ivan Bandić i Miroslav Musić radili su pre rata u Centru SDB-a Mostar, a nakon raspada Jugoslavije infiltrirali su se u obaveštajne službe Herceg-Bosne i Republike Hrvatske.
Pitanje svih pitanja glasi: Kako je moguće da je Džuvo prošao, protivno zakonu, obveznu proveru POA-e kojoj je tada na čelu bio sadašnji predsednik HDZ-a RH, Tomislav Karamarko?Na potezu su predsjednica hrvatske države, premijer, MUP RH, SOA i Odbor za nacionalnu bezbednost.Da su svi navodi točni dokazuje i dokument iz kojega je vidljivo da je Almir (Midhata) Džuvo, rođen 20.12.1964. godine, upisan u knjigu državljana RH Grad Zagreb, broj rešenja: 0866054, prijava PU Zagreb 12.05.2006. godine. Lako je proveriti nagađanja koja su se pojavila, da je Almir Džuvo vrlo često boravio u Zagrebu i sastančio s vrhom obaveštajno-policijskih struktura Republike Hrvatske, a često i s čelnim čovekom DORH-a i njegovim ljudima od poverenja.
Dobio mesto ambasadora pri NATO
S činjenicom da je Džuvo državljanin Republike Hrvatske bili su upoznati Zoran Milanović, Stipe Mesić, Mladen Bajić, Ivo Josipović, Ivo Sanader, Ranko Ostojić…, a u BiH Bariša Čolak, Dragan Čović, Fahrudin Radončić, Bakir Izetbegović, Zlatko Lagumdžija, Milorad Dodik, Sredoje Nović i verojatno još puno osoba s kojima je Džuvo sarađivao, bolje reći štitio njihov kriminal. U međuvremenu, Almir Džuvo je 19.11.2015. godine, imenovan za ambasadora BiH pri NATO-u u Briselu. Tako da imamo dva Hrvata na tako odgovornoj poziciji, doduše iz dve države.
Republika Hrvatska je svetski fenomen. Slučaj “Džuvino državljanstvo” slikovito prizazano bilo bi kao da recimo, Izrael svoje državljanstvo dao čelniku PLO-a.Također, došlo se i do neverojatnih, bolje reći sramotnih saznanja, da državljanstvo RH imaju i članovi porodice Izetbegović, visoki funkcioneri pravosudnog, sudskog i policijskog sistema, ali i okoreli kriminalci iz BiH koji su u ratu i kasnije postali vlasnici skupocjenih nekretnina u Republici Hrvatskoj, a nemaju s hrvatstvom ama baš nikakvih dodirnih tačaka. Osim možda silnog novca i debelih ratno-posleratnih veza u, kako je vole nazivati, “Endehaziji”!
(Dnevno.hr/Istinito)
