Generala Praljka, koji je bio načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO), vojske samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) u BiH, Tribunal je 2013. nepravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini, 1993-94.
Po presudi, Praljak i još petorica lidera bosanskih Hrvata bili su u zločinačkom udruženju, koje je predvodio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, s ciljem da se, trajnim i nasilnim proterivanjem Muslimana iz osam opština u BiH, stvori Hrvatska Republika Herceg-Bosna.
Svrha stvaranja tog entiteta, po presudi, bilo je "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".
U nastavku današnje rasprave o žalbi koju je Praljak uložio na tu presudu, tužilac Daglas Stringer rekao je da je dokazano da je Hrvatska, preko snaga bosanskih Hrvata, sprovela "posrednu okupaciju" dela teritorije BiH.
"Hrvatska je bila okupaciona sila preko HVO", rekao je on. Praljak je, po Stringerovim rečima, u tom zločinačkom udruženju bio jedan od "najznačajnijih učesnika", budući da je, u isto vreme, bio general Hrvatske vojske, pomoćnik ministra odbrane Hrvatske, savetnik predsednika Tuđmana i de fakto, a potom i de jure, komandant snaga bosanskih Hrvata koje su počinile zločine nad Muslimanima.
Kao takav, Praljak je u BiH sprovodio Tuđmanovu politiku, "rečima i delima promovišući podelu, promenu etničkog sastava stanovništva i obnovu Hrvatske banovine iz 1939", kao što je i utvrdila prvostepena presuda, rekao je Stringer.
Tuđman je Praljka smatrao "svojim surogatom" u BiH, dodao je on. Tužilac je naveo da je i sam Praljak rekao da je "sprovodio politiku hrvatske države", čiji je, po presudi, cilj bila promena etničke slike HRHB proterivanjem Muslimana.
Dokazujući to, tužilac je citirao Praljkove reči upućene Tuđmanu u jesen 1992, nakon što su muslimanske izbeglice stigle u Travnik: "Ukoliko ih ne izbacimo, nećemo imati većinu".
Da je obnova Banovine bila cilj Tuđmanove vlasti, Praljak je rekao i komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću tokom tajnog susreta u Mađarskoj, u septembru 1992, rekao je Stringer, pozivajući se na Mladićeve zabeleške s tog sastanka.
Mesec dana kasnije, tokom susreta s Mladićem u Crnoj Gori, Praljak je, po tužiocu, rekao da su na dobrom putu da prisile "Aliju Izetbegovića da podeli BiH", kao i da je u njihovom interesu da "Muslimani dobiju svoj kanton da bi imali gde da se presele".
Stringer je naznačio da je sličnu ideju krajem 1991. izneo Tuđman rekavši da je neophodno stvoriti "muslimansku državicu, kao tampon zonu između Hrvatske i Srbije". Po tužiocu, Praljak je ne samo zagovarao cilj udruženog zločinačkog poduhvata, nego je i delio nameru da on bude ostvaren zločinima.
"Bio je to namerni pokušaj da se Muslimani uklone, a ne bekstvo od rata, kako odbrana tvrdi, niti samoodbrana", kazao je Stringer, podvlačeći da je general Praljak "direktno učestvovao" u operacijama u kojima su počinjeni zločini.
Rušenje Starog mosta u Mostaru u jesen 1993, kako je rekao zastupnik optužbe, "simbolično predstavlja razaranje i bedu koje je Praljak za sobom ostavio". Po presudi, Stari most je srušio HVO pod Praljkovom komandom, što on negira.
(Beta)
