U poslednje tri godine, blizu 6 000 ljudi iz Crne Gore potražilo je spas u Nemačkoj, pokazuju podaci nemačke Federalne agencije za migracije i raseljena lica. Reč je pretežno o Bošnjacima sa severa zemlje, koji u Nemačkoj traže azil. Manje od dva odsto njih je dobilo neku vrstu zaštite, dok je ostatak morao da se vrati kući.
Među njima je i Enes Falja iz Rožaja, koji je sredinom 2015. godine sa ženom i petoro dece krenuo preko granice, jer je ostao bez posla. Organizovani prevoz do prihvatnog centra u Nemačkoj tada je već bio razrađen.
"Stigli smo nakon 24 sata putovanja. Kada smo se prijavili u prihvatni centar u Braunšvajgu, na ulazu sam imao utisak da sam ušao u Rožaje ili Bijelo Polje. Ogroman broj naših sugrađana koje poznajem dugo, svi su nas tamo dočekali“, priseća se Rožajac.
Većina ljudi koja napušta Crnu Goru, poput Enesa, tražila je azil u Nemačkoj ili drugim zemljama Evropske Unije. Od januara, mogu iskoristiti i drugu mogućnost. Nemačka je promenila deo zakonodavstva koji se odnosi na ovu oblast, otkriva nam Almer Mekić iz NVO "Euromost“, koji komunicira sa većinom tražilaca azila i pokušava da im pomogne.
"Građani Crne Gore više ne moraju da idu u nemačku ambasadu u Podgoricu da bi dobili radne vize. Od januara, oni će moći da odu direktno u Nemačku, gde će sami da plate smeštaj i hranu, a u međuvremenu traže posao legalnim putem. Sami će sa poslodavcem da se dogovore oko zaposlenja i ako njihova plata bude dovoljno velika da se izdržavaju bez pomoći države, mogu da traže i dobiju radnu vizu, na licu mesta u Nemačkoj“, pojašnjava Almer.
Zato on očekuje masovnije iseljavanje ljudi sa severa Crne Gore nakon Nove godine. Da interesovanje za radne vize postoji, potvrđuju raniji podaci koje je Almer dobio od nemačke ambasade u Podgorici. Ambasada je u 2015. godini izdala 51 radnu vizu, da bi u 2016. taj broj skočio na čak 683.
Iako svestan situacije koja ga čeka kući, Enes je nakon tri meseca odlučio da se samovoljno vrati u Rožaje. Posmatrajući šta se dešava sa njegovim zemljacima, shvatio je da neće dobiti azil i posao u Nemačkoj. Otkriva nam da je jedan od razloga za povratak bila i "nemačka demokratija“.
"Mi smo navikli da deca budu poslušna, a to tamo Nemačkoj to ne važi. Nego suprotno – da roditelji moraju biti poslušni deci. Iskreno da vam kažem, i to je bio jedan od uzroka da se vratimo“, priznaje Enes uz osmeh.
Po dolasku, imao je sreće da dobije stari posao nazad. Decu je upisao u školu i sada nema osećaj da je ikada odlazio. Kaže da se verovatno nikada više ne bi upustio u ovakav poduhvat.
"Niko tamo nije bio srećan. Niko ne napušta domovinu bez velikog razloga, a to su uglavnom problemi političke ili ekonomske prirode. Kada smo bili tamo, učili smo nemački jezik. Na prvom času smo imali lekciju da je država obavezna da brine o svakom građaninu. Tako je u Nemačkoj. Nažalost, ovde mi moramo da se brinemo o državi“, zaključuje Enes.
Kurir.rs/DW
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Građani Srbije jedu pokvareno meso, suhomesnate i mlečne proizvode! Država svesno ne uništava neispravnu hranu?!
