Prljava kupatila i posteljine koje nisu menjane posle porođaja, neispražnjene korpe sa otpacima od porodilja, prostorije bez tople vode, pune buba-švaba, začepljeni lavaboi, pokvarene tuš kabine samo su neki od detalja o stanju bjelopoljskog ginekološko – akušerskog odeljenja u vreme infekcije pet beba od kojih je jedna preminula.Lekari Tomislav Jeremić, Zvonko Puletić, Haka Tahirović i Jela Cimbaljević optuženi su za teško delo protiv zdravlja ljudi, odnosno, za nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti. Majke su istakle da su rodile zdravu decu sa visokom ocenom na porođaju i ukazale na katastrofalno stanje higijene u bolnici. Majka preminule bebe Danka Knežević je isrpičala da je zdravo muško dete rodila 8. novembra.Dva dana kasnije Cimbaljević je kazala da je dete malo žuto i da je nalaz CRP povišen. CRP je bio povišen i narednog dana i ona nam je kazala da je dete loše i da mora da se prebaci u Podgoricu“, pričala je Knežević kroz suze.
Ona je istakla da im je direktor Bolnice Tomislav Jeremić rekao da nemaju vozilo za transport, iako je njihovo dete bilo u teškom stanju. Kada je njena beba sa ginekološkog odeljenja prebačena na neonatologiju, Tahirović je rekla da ona, da je na mestu roditelja, bebu ne bi ni prebacivala na to odeljenje i da je bebi samo malo suva koža. Majka Darinka Rakočević Salemović je kazala da su zvonili pred vratima porodilišta i da je tek poslije 10 minuta izašla pospana babica.
"Porađali su me na prljavom i flekavom čaršafu, nije bilo tople vode već su bebu čistili nečim ali ne znam čime, ćebe u koje su je povili bilo je flekavo i smrdelo je na neku kiselinu. Toliko je bilo prljavo da sam vrata kupatila otvarala pomoću peškira“, ispričala je Rakočević.
Ona je dodala da je od žena u porodilištu čula o infekciji što joj je potvrdila i dr Adrijana Vojinović Kočović, tvrdeći da njena beba neće biti zaražena jer je „ u jako dobrom stanju“. Rakočević Salemović je istakla da je Tahirovićeva znala za infekciju, na šta je upozorila sve pacijente koje je ona vodila, nakon čega ih je otpustila kući. O tome kakav je bio odnos osoblja prema porodiljama Rakočević Salemović je kazala da u „toj bolnici nikom ne smete da se obratite, jer svi odmah počinju da viču“.
„Čistačica nam je gasila svetlo u 19 časova, tvrdeći da je tako naredio direktor Jeremić. Kada sam tražila da mi objasni zašto gase svetlo ona je odgovorila: „ Je si li ti došla ovde da pleteš….“, a dok mi je sestra, koju sam molila da kaže zašto odnose moje dete odgovorila da „to nije moja stvar“, ispričala je ona. Podsetila je da je u vreme kada je beba bila u kritičnom stanju u Podgorici direktor Jeremić tvrdio da je beba dobro. Marina Karišik je ispričala da nedelju dana nakon prebacivanja u Podgoricu, nisu znali u kakvom je stanju njihova beba, i da su o infekciji saznali iz medija.
I ona je istakla da su uslovi na porodilištu bili užasni da je garderobu držala ispod kreveta jer su u plakaru bile bube, da je molila čistačice da joj donese bar neko parče krpe ili čaršafa da stavi preko postojećeg, koji je bio uprljan od porođaja.
Kata Rakonjac je ispričala da je posle porođaja jako bolela glava i da je imala nesvesticu, ali da je sestra odbila da joj izmeri pritisak i poslala je da spava. Nataša Ignjatović je kazala da je beba bila dobro dva dana, nakon čega je počela da žuti. Ispričala da je posle porođaja od 02. 30 sati niko nije obilazio i da je bila veoma malaksala, te da je zbog povećanog krvarenja uzaludno pokušavala da dozove nekog u pomoć i da lupa u radijator. „Kante sa smećem u kupatilu bile su pune đubra od prethodnih porodilja, a otpaci su se nalazili svuda oko kante,… rešetke od krevetića beba bili su omotani plastičnim kesama, pričala je Ignjatović dodajući da su je porađale babice, bez prisustva lekara.
