Od 10.231 prijave procesuirane su samo 2982.
Zbog zastarevanja je odbačeno čak 7.047 prijava , a iz drugih razloga svega 202, može se zaključiti iz izveštaja o radu tužilaštava u poslednjih pet godina.
U Vrhovnom državnom tužilaštvu nisu odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN- CG) - na koja se krivična dela odnose ova zastarevanja. Crnogorski sudovi nemaju obavezu da prikupljaju podatke o predmetima koji su zastareli.
Propisi ne nalažu vođenje evidencija o zastarelosti u krivičnim predmetima, kažu predstavnici Sudskog saveta za CIN-CG. Ističu da se za tu vrstu podataka treba obratiti sudovima pojedinačno. Međutim, najveći sud u zemlji - podgorički Osnovni sud, nema te podatke.
U tom sudu pozivaju se, takođe, na to da ne postoji zakonska obaveza da vode evidenciju. U podgoričkom Višem sudu tvrde da je u poslednjih pet godina u osam drugostepenih krivičnih predmeta nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ali ne odgovaraju na pitanje CIN-CG: na koja krivična dela se odnose ti postupci.
Sudski savet odlučuje koji će se podaci objavljivati u izveštajima.
Sudovi nemaju ni obavezu da u godišnjim izveštajima objavljuju koliko je predmeta zastarelo. Jedino se u izveštaju tužilaštva za 2012. pominje da su zbog zastarelosti državni tužioci odbacili krivične prijave protiv 14 osoba osumnjičenih za falsifikovanje novca, a da je bilo i 63 odbačaja osumnjičenih za šumske krađe.
Te godine, međutim, odbačeno je još 1.357 prijava zbog zastarevanja, ali se ne navodi za koja krivična dela.Prema Krivičnom zakoniku zastarelost krivičnog gonjenja nastupa, u zavisnosti od zaprećene kazne, u periodu od dve za lakša, do 25 godina za najteža krivična dela, za koja preti kazna i do 40 godina.
(Vijesti)
