Milo je profesor istorije i građevinski inženjer. Oba fakulteta je studirao uporedo u Skoplju. Građevinski fakultet nije diplomirao, iako je položio sve ispite jer se suočio sa nekoliko smrtnih slučajeva u kratkom periodu u porodici.
U potrazi za poslom Milo se našao u Tivtu 1976. godine i tu ostao do danas. Od stabilne porodične situacije i kućnom bibliotekom od 3.300 knjiga, do života na ulici put je dug i pun neizvesnosti.
Ovaj zaljubljenik u knjigu danas, kako sam kaže, ne može ni novine sebi da kupi. Njegova sudbina je zainteresovala sugrađanku Ljiljanu Mitrović koja je informisala Banku hrane o životu ovog čoveka.
Mila je Ljiljana kaže gledala godinama kako boravi na jednoj klupi u parku. Ta klupa se nalazi u centru grada i mnogo ljudi prolazi tuda.
To je bilo njegovo mesto gde je sa nadom čekao da ga neko pozove da radi fizičke poslove kako bi zaradio za život. I uspevao je neko vreme od svog rada da plaća smeštaj i hranu, ali je od pre nekoliko meseci i to postalo nemoguće.
Sva imovina koju ima mu je stala u nekoliko kesa. Pored njega u jednoj od njih je uvek alat kako bi odmah bio spreman za rad ako zatreba. Kako vreme prolazi, sugrađanaka Ljiljana se zabrinula kako će čovek preživeti zimu na ulici.
Milo Lazović je državljanin Crne Gore i nalazi se na birou rada, godinama. Nikakvih primanja nema i do pre sedam-osam meseci svojim radom uspevao da plaća sebi smeštaj.
U nemogućnosti da radi u svojoj struci Milo se edukovao za mnoge poslove, tako da je danas u stanju da uradi sve građevinske i sve majstorske poslove - zidanje, malterisanje, armiranje, šalovanje, struju, vodu, pločice, bravariju. Traži posao od koga bi mogao da živi i plaća smeštaj. Kaže da se ne seća kada je imao da pojede dva obroka dnevno.
"Moj život se sastoji u nošenju četiri, pet kesa i torbice u kojoj je alat - klešta, šrafciger, čekić, makaze, i spavanju ispod crepa u podkrovlju jedne kuće. Želim da radim jer sam naučen da se samo od rada i znoja može pošteno živeti. Nažalost, ja nisam jedini beskućnik u Tivtu. Ja sam uvek pomagao drugima koliko sam mogao, dobrovoljni sam davalac krvi više puta. Zahvalan sam svima koji će meni pomoći da prevaziđem probleme u kojima sam se našao", kaže Milo.
Banka hrane je Milu poslala konzerviranu hranu i osnovna higijenska sredstva. Milu je pomoć potrebna u svemu. Smeštaj, posao, hrana, garderoba, obuća, sistematski lekarski pregled, usluge stomatologa, pa čak i šišanje i brijanje.
(Tekst i foto: CDM)
