Čamac kojim se četvoročlana porodica Vukčević vraćala kući sa jedne od čanjskih plaža na kojem su osim njih bila i njihova tri prijatelja, potopili su talasi koji su se izdizali više od četiri metra, a njih odvlačili sve dalje od kopna.Porodica Vukčević, majka Aleksandra i njena deca, trinaeastogodišnja Jovana i sedmogodišnji Uroš se oporavljaju u barskoj bolnici.
U čamcu su se nalazili i Aleksandrin suprug Nikola, prijatelji Aco, Vlatko i Astra. U nedelju popodne oko 16 časova kada su posle ručka i provedenog nezaboravnog vikenda na jednoj od čanjskih plaža odlučili su da se vrate kući pre najavljenog nevremena. Međutim, more ih je iznenadilo na milju od Maljevika u mestu Crni rt. Prema priči još potresene majke koju smo posetili u barskoj bolnici sve se odigralo kao u ružnom snu.
"Sa prijateljima smo bili u Čanju i toliko nam je bilo fino da sam im rekla dok smo se ukrcavali u brod 'danas mi se život produžio i ovaj dan ću dugo pamtiti, i ne sluteći da ću ga stvarno pamtiti i da ću dva sata kasnije gledati smrti u oči. Od Čanja smo krenuli bez ikakvih problema i nije ništa nagoveštavalo da će dok smo se približavali Sutomoru more tako odjednom da 'poludi'.
Talasi su bili viši i viši i sve više nas odvlačili od kopna. Odjednom smo se našli ispod čamca koji je jaki talas prevrnuo, a onda je nastala prava noćna mora. Potraga za decom koju smo na svu sreću uspeli da izvučemo iz mora trajala je čini mi se celu večnost", priseća se Aleksandra tih užasnih momenata. Čamac je već progutalo more dok su se održavali na površini držeći se za staru strunjaču koja je doplutala do njih.
"Trudili smo se da decu zaštitimo od talasa koji nas odvlače sve dalje prema otvorenom moru. Uzalud smo pokušavali da zovemo u pomoć, jer od talasa niti se šta moglo videti ni čuti. Međutim, sreća nam se osmehnula. Naš sugrađanin Božo Sarić i sin Matija primetili su nas i svojim gliserom nekako došli do nas. Uzeli su nam sina sa njima, dok je i njegov čamac bio u opasnosti. On je i obavestio Službu spasavanja koja je nas šestoro koji smo ostali pronašla tek posle dva i po sata. Do tada smo se borili sa talasima na otvorenom moru, bodrili jedno drugo, dok nam je svima ponestajalo snage i dok smo se smrzavali u hladnoj vodi. Ipak, sreća nam se osmehnula i oko sedam sati smo se našli na kopnu", priča Aleksandra.
"Ponosna sam na decu koja su se hrabro držala u tom momentu i dala od sebe više nego što se može i zamisliti. Nijednog trena kod njih se nije mogla osetiti panika. Kćerka je čak mene spašavala.Talasi su me savladali i ja sam već gubila snagu. Počela sam da se davim, međutim moja kćerka je to primetila i nekako je uspela da me dohvati za kosu i izvuče uz pomoć moga muža Nikole", priča Aleksandra, dok grli svoju decu.Aleksandra je posebno zahvalna Božu Sariću koji je rizikovao svoj i život svog sina i spasi njihovog sedmogodišnjeg sina Uroša koji ne zna da pliva i koji je bio u opasnosti. I dok roditelji još ne mogu da se oporave od traume, najmlađi Uroš ubeđuje sve oko sebe da je najhrabriji dečak na planeti koji je ukrotio ogromne morske talase.
