U vreme kada su mnogi odlučili da potraže sreću u inostranstvu, jedan primer govori o tome kako inostranstvo za neke nije uvek "obećana zemlja".
"U inostranstvu zavisi koji posao radite, jeste li sami ili imate porodicu. Sve to utiče na to da li ćete poslom u inostranstvu biti zadovoljni ili će vam on biti razočaranje, kao što je meni", kaže Vid Banić iz Virovitice.
Ovaj školovani stolar četiri meseca je radio u Nemačkoj, u Hanoveru i Karlsrueu. Do posla je došao putem jedne agencije.
"Radio sam kao dostavljač paketa, u proseku sam imao oko 200 do 250 paketa i radio oko 16 sati dnevno", kaže Vid Banić. Bio je to posao za koji je bilo neophodno znati jezik, barem osnove, poručuje. Sam je vozio kombi za dostavu, komunicirao s klijentima, mobilni telefon mu je bio uključen 24 sata dnevno. Zajedno s kolegama radnicima živeo je u trosobnom stanu. Svaki od šestorice plaćao je po 200 evra mesečno za smeštaj.
Dok je bio sam imalo je dovoljno za životne potrebe. Ali kad je poželeo da s njim dođe da živi i porodica, supruga i dvoje male dece, izračunao je da mu, uprkos poslu koji radi gotovo dan i noć, plata neće biti dovoljna za život.
"Stanarina je u Nemačkoj jako skupa, za nas četvoro trebalo bi nam oko hiljadu evra samo za stanarinu s režijama, a moja se plata u najboljem slučaju kreće do 1.400 evra. Supruga, koja u Hrvatskoj ima stalan posao, budući da je majka dvoje dece koja još ne idu u školu, u Nemačkoj može da radi samo na pola radnog vremena, odnosno najviše četiri sata. Ne bi nam bilo dovoljno da živimo samo od moje plate", govori Vid o razlozima povratka u Hrvatsku.
S njim se, kaže, vratilo i dvadesetak drugih kolega, mahom porodični ljudi.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Icv.hr)
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Muka vam je od Srbije? OVI SVETSKI GRADOVI VAM PLAĆAJU DA ŽIVITE U NJIMA!
