"Pre tri godine sam odlučio da dođem u Austriju zbog želje za boljim životom, da moja porodica i ja lagodnije živimo", priča Marin Arbutina, kuvar.
Novi dom pronašao je u austrijskom gradiću Sonleitenu, gde radi kao kuvar.
"Svaki početak je težak, ali nakon nekog vremena čovek se navikne sve da radi. Bolja je plata, bolji je život, eto, zato sam odlučio da budem ovde. Istina je šta ljudi pričaju, nije lako ovde zaraditi novac, više se radi, ali se više i plaća, drugi je režim, puno je odricanja, radi se non stop, gleda se koliko radiš i šta radiš", objašnjava Marin.
Ali, život u Austriji ima svojih prednosti.
"Za dobar rad uviek budeš nagrađen. Šef uviek vidi koliko radiš, da li se trudiš na poslu, tako da uvek bude nešto bonusa i slobodnih dana. Za razliku od Hrvatske gde radiš i ne cene te, u Austriji radiš i cene te", napominje Marko.
S ovim se slaže i Josip koji je rodnu Slavoniju napustio pre punih četvrt veka.
"Ovde je na prvom mestu rad i dobrobit za firmu, jer kada firmi ide dobro, gazda uvek kaže ide i tebi kao radniku", kaže on.
"Oni žele da ostvare neki cilj i sve daju za njega, dakle, postave svoj život u tom pravcu. Mi Hrvati, koliko ja shvatam, mi bi to nekako između, malo bi radili, malo bi uživali", govori Josip Mačinković, konobar.
Ipak, Hrvati su, tvrdi simpatični Slavonac, dobri i cenjeni radnici. Njegov srdačan pristup gostima šefovi zaista cene.
"Zato nas cene u inostranstvu. To je što našim konobarima na moru nedostaje i što im gazde zabranjuju. Ovde ti gazda dozvoli, čak te ohrabruje da budeš prisan s gostom", govori Josip.
Hrvati su silom prilika naučili da budu snalažljivi, kaže Vlatka, koju je bratov dečački san o kolibi na skijalištu pre 15 godina odveo u Nasfeld. Trenutno živi na dve adrese pa posmatrajući radnike, kaže da se naši ljudi lako uklapaju u zajednicu.
"Zavisi koliko radiš, koliko volje i želje imaš, koliko želiš da se trudiš. Jednostavnije je možda s poslovne strane, ovde je jednostavnije raditi, baš zato što postoji uređenost, pravila, nagrade i postoje kazne, drže se nekakvih pravila. Kod nas su ljudi možda ipak topliji i znaju više da uživaju u životu", govori Vlatka Marcijuš, vlasnica hotela.
Mladi ljudi se, kaže Vlatka, lakše odlučuju na preseljenje, a mahom rade u uslužnim delatnostima.
"Mladi to možda vide kao nekakav početak, da mogu da uštede za budućnost. U ugostiteljstvu je najčešće najlakše dobiti posao, doduše, postoje i druga deficitarna zanimanja. Tako da recimo medicinske sestre i bilo kakvo medicinsko osoblje, inženjeri", kaže Vlatka.
Iako im svima nedostaju porodica i prijatelji, mišljenja oko povratka u Hrvatsku su podeljena. Većina bi se vratila u starosti ili ako se situacija u zemlji značajno popravi.
Kurir.rs / Dnevnik.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
