Već godinu dana veliki Jere ni uz tuđu pomoć ne može da sedi, a kamoli stoji na nogama.
"Imam glavobolje i u prsima me steže. Bole me ruke i noge, na leđima su mi rane... Ubija me ovo ležanje", s velikom teškoćom nam je o svojem stanju ispričao Jere Lakoš.
Njegova majka Marija (75) i otac Maksim (77), iako i sami teško bolesni i jedva pokretni, jedina su mu pomoć.
"Sve je počelo vrlo naglo, lani. Po izlasku iz kade Jere je, držeći se za vrata, zavapio: ‘Tata, padam’. Preplašen, spustio sam ga na tlo. Majka mu je donela jastuke s kauča, a ja sam zvao Hitnu pomoć. Brzo su došli, videli da je stanje kritično i rekli da mora u bolnicu. No, ništa nisu mogli jer Jere nije stao u nosila. Težio je više od 130 kilograma. Došli su nam vodički vatrogasci i ukrcali ga u kola Hitne pomoći. Tad su rekli da je ostao bez kiseonika. Zašto se to dogodilo, ne znaju, kao što ne znaju ni može li se oporaviti", govori nam Jerin otac Maksim.
Jere je odveden u šibeničku bolnicu, u kojoj su ga selili s odeljenja na odjeljenje, da bi ga nakon mesec dana preselili u Knin, na Odeljenje produženog lečenja. Ali, 18. decembra 2016. godine dovezli su ga nepokretnog kući, na brigu majci sa slomljenim kukom i nizom drugih bolesti, i ocu, koji je zbog sinovljevog dolaska odložio hitnu operaciju. Tražili su za sina pomoć na sve strane i bili su odbijeni.
Go i bos trpeo buru i hladnoću
"Kad je bio mladić, bilo je problema za njega naći odeću i obuću. Tražili smo i molili na sve strane. Danas ne možemo da nađemo krevet za njega", kaže majka Marija. Nisu im pomogli ni u Ministarstvu vojske
"Odslužio je vojni rok JNA u Sloveniji te je 1993. godine pozvan u rat. Služio je na prvoj liniji, na Moseću kraj Drniša, u prekratkoj i premaloj odeći. Čizme za njega nisu imali, a patike koje smo mu kupovali bi se na oštrom kamenju pocepale za mesec dana", kaže Maksim.
"Go i bos, stalno mokar, trpeo je buru i hladnoću i neprijateljsku vatru. Kad se vratio iz rata, počeo je da se skriva u kući. Na njega je sve to ostavilo teške posledice, ali eto, ni on ni mi nismo se znali da se izborimo za nekakvu pomoć ili penziju", rekao je žalosno Jerin otac.
"Kad su ga tu stavili na kauč, izgledao je kao da su ga doneli iz logora", rekla je Jerina majka.
Jere je bio mršav, bled, preplašen, s ogromenim ranama na leđima, širokim 30 centimetara i dubokima do kosti. Iz peta mu teče krv pa mu roditelji stavljaju flastere.
"Ne mogu vam to opisati. Sad mu je malo bolje, dobio je apetit i koji kilogram, ali i dalje je jako loše. Pitanje je do kada ćemo se i mi moći brinuti o njemu", rekla je Jerina majka Marija.
Ona je takođe teško bolesna. Izvadila je matericu, jedan bubreg joj je otkazao, a od 2016. godine stalno je u bolnici. Proteklog leta slomila je i kuk. Jerinom ocu Maksimu su vene u levoj nozi 90 odsto začepljene. Lekar ga je već uputio na operaciju. Ali to ne rade u Šibeniku. Morao bi hitno u Split ili u Zagreb, jer bi se moglo dogoditi da ostane bez noge. Ali on želi ni da čuje o tome, jer nema ko da se brine o njegovoj supruzi i sinu Jeri.
Nepokretni Jere nije jedina nesreća koja je zahvatila poridicu Lakoš. Njegov dve godine stariji brat smešten je u domu u Popovači. S 13 godina preboleo je meningitis, ali je pretrpeo teška oštećenja mozga tako da je smešten u ustanovu na trajno lečenje.
Takođe trajni smeštaj u nekakav dom sad je jedina nada i za Jeru. Ministarstvo odbrane i Centar za psihosocijalnu pomoć Šibensko-kninske županije upoznati su s problemima hrvatskog vojnika Jere Lakoša iz Vodica, koji je nepokretan i u potrebi za stalnom pomoći.
Traže mu smeštaj
"Dom za psihički bolesne odrasle osobe “ZEMUNIK” spreman je da osigura smeštaj Jeri Lakošu nakon 1. februara 2018. godine te u tom cilju preduzima i konkretne pripreme. Ministarstvo je s tim ciljem takođe uputilo molbu Domu da se smeštaj pripremi što brže", odgovorili su iz Ministarstva odbrane.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: 24sata.hr Printscreen
NE PROPUSTITE
