Na taj problem ukazuju i pojedine nevladine organizacije iz obe zemlje.
Poslednji, javnosti poznat, slučaj jeste proterivanje sa Hrvatske granice osmočlane izbegličke porodice sa šestoro dece.
O bezuspešnom pokušaju prelaska iz Srbije u Hrvatsku, izbeglička porodica obavestila je hrvatsku organizaciju "Are you syrious".
Prema navodima te organizacije porodica sa šestoro dece, od kojih najmlađe ima godinu dana, zatražila im je pomoć preko Fejsbuka usred noći.
"Mi smo ih uputili na UNHCR u Hrvatskoj. Nisu dobili nikakvu pomoć i proveli su celu noć vani na hladnoći. Porodica tvrdi da su pokušali da zatraže međunarodnu zaštitu Hrvatskoj, ali da im to nije bilo omogućeno od strane Hrvatske policije, nego da su proterani, te da je jedan od policajaca udario majku", navodi Tajana Tadić iz Organizacije "Are you syrious".
Prošle godine zabeleženo je oko 760 slučajeva u kojima je policija iz Hrvatske vraćala izbeglice u Srbiju, podatak je Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
"Nekada ih tom prilikom i pretuku, oduzmu im mobilne telefone, ili ih na neki način ponize tako što im viču uvredljive stvari, uzmu im samo jednu patiku", navodi Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Da ima onih koji su iz Hrvatske vraćeni sa povredama, potvrđuju i u Komesarijatu za izbeglice.
"Ne samo da nam vraćaju migrante koji su bili registrovani u Srbiji, nego se dešava da nam vrate migrante koji nikada nisu registrovani niti su boravili u Srbiji, dešava se da ti migranti u zemlje EU uđu preko nekih drugih zemalja, preko Bugarske, Rumunije, i budu vraćeni kao da su bili u Srbiji, to rade Hrvatska i Mađarska", navodi Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Nije jasno šta se dalje događa sa izbeglicama koje nam susedi vrate ili prebace na našu teriroriju.
Dok u Komesarijatu uveravaju da su vrata prihvatnih centara otvorena za sve, u Centru za pomoć tražiocima azila tvrde da se često smeštaju porodice, a da su vrata prihvatnih centara zatvorena za samce.
"Maltene nemaju nikakve šanse da ponovo uđu u azilni sistem, tako da oni onda tumaraju, u nekim napuštenim objektima borave, u šumama", navodi Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije navodi da Komesarijat za izbeglice i migracije ima human pristup prema migrantima.
"Bez obzira na to da li su nekada bili u našim centrima ili nisu, da li imaju tu neku potvrdu ili ne, Komesarijat za izbeglice i migracije ima jedan human pristup prema migrantima", ističe Palićeva.
Kurir.rs/ Tanjug
Foto: AP
NE PROPUSTITE
