Tomislav Blažević (23) bio je miran i dobrodušan dečko, odgojili su ga otac i baka jer je ostao bez majke, završio je za pekara, ali nije imao posao. Mladić je sam živeo u ulici, ispred stambene zgrade na broju 43, gde je u utorak pre svitanja pronađeno njegovo beživotno telo.
Stanari koji su išli na posao ugledali su ga čim su otvorili vrata stambene zgrade. Ležao je na leđima, raširenih ruku, skupljenih nogu, u farmerkama, jakni i majici. Pored njega je bio ranac i mobilni, malo dalje i jedna njegova cipela, druga mu je bila na nozi. U farmerkama je imao novčanik.
Kako je i kada tačno umro? Šta je tamo radio? S kim je bio? - ovo su pitanja na koja u utorak policijski istražioci, kao ni Željko Brkljačić, zamenik županijskog državnog tužioca koji je rukovodio uviđajem, nisu imali odgovor.
Ono što je bilo jasno jeste da je mladić preminuo nasilnom smrću. Na prvom spratu zgrade ispred koje je ubijen mladić živi porodica Križanić.
"Čuo sam neku galamu i dolazak više automobila, otvorio sam prozor i dole video telo, tačno tada je policajac baterijskom lampom osvetlio njegovo lice. Tada sam video da je mlad dečko. Sećam se da je dalje bila cipela", priča Vlado Križanić.
Nije bilo rana
Izvor blizak istrazi tvrdi da na telu mladića nije bilo otvorenih rana, ali su zapaženi brojni hematomi, naročito po rukama. Osim toga, na jagodicama prstiju primećena je krv.
Dok je ekipa policije obavljala uviđaj, građani su im govorili da su čuli lupanje pred zgradom u sitnim noćnim satima i da je neko zvonio. Između 1 i 4 sata u noći na utorak neko je pozvonio na desetak stanova iz nekoliko ulaza.
Ana Roknić iz prvog ulaza rekla je da je zvono čula u 3.45, nije se javljala jer je mislila da je neka greška. Ujutro je saznala da je neko zvonio i kod drugih komšija.
"Pozvonio nam je oko 1, onako intenzivno, jako. Supruga Mirjana je pogledala kroz prozor i videla ga. On se tada već prebacio na ulaz do nas, i tamo je zvonio. Onda je prošao ispod našeg prozora i zamakao iza zgrade. Izgledao je kao da pred nekim beži, a nije bilo nikoga. Nije trčao, mirno je hodao, ali kao da je bio smušen, kao u nekoj panici, činilo se da je bio zbunjen. Nosio je torbu na leđima i imao je baterijsku lampu. Moja supruga ga je pitala da li ga neko juri, ali sam je rekao da ga niko ne juri. Bio je uplašen, ali ne znamo ko bi ga uplašio", rekao je nam Josip Mrljak s drugog sprata.
(Jutarnji)
