Osim toga, novac namenjen skupim lekovima ne ide za pacijentima do bolnica u kojima se leče, nego ostaje u ustanovama kojima inače pripadaju po mestu stanovanja.
Sve to razlog je što je krajem prošle godine dodatno smanjena dostupnost terapije pe svega u ustanovama koje su referentni centri za određene bolesti. Posebno je “zaškripilo” u KBC-u Zagreb, gde je referentni centar za demijelinizirajuće bolesti, odnosno oko lečenja multiple skleroze zbog činjenice da se u toj bolnici liječi 457 pacijenata iz cele Hrvatske, a čak pedeset odsto ih po mestu stanovanja ne pripada toj bolnici.
Priču oko lečenja oboljelih od multiple “pogurao”je Zagrepčanin Neven V., čija supruga od dcembra prošle godine čeka terapiju, ali zbog premalog budžeta KBC-a Zagreb još nema lek.
“Trebalo je petnaestak godina da se mojoj supruzi dijagnostifikuje multipla skleroza. Umor, ponekad teži hod pripisivao se degenerativnim promjenama i starenju, ali pokazalo se da je reč o multiploj sklerozi. Naravno, tada je krenula i terapijom koja se primenjuje kod svakog obolelog kad se bolest otkrije”, kaže Neven V. čija supruga konačno ima dijagnozu, ali sad ima drugi problem - ne može do terapije iako na nju ima pravo.
Naime, protokol je takav da svi oboleli od multiple skleroze moraju godinu dana biti na blažim, ali i jeftinijim lekovima. Tek ako im ta terapija ne pomogne, neurolozi preporučuju lečenje tzv. skupim lekovima koji se plaćaju iz bolničkih budžeta.
Njegova supruga nije dobila terapiju a izgovori su različiti.
“Možda neće reagovati ni na novi lek, možda joj neće pomoći, ali želim da dobije šansu i zato danima obilazim nadležne u KBC-u Zagreb, u Ministarstvu zdravstva, u HZZO-u”,a že Neven.
(Jutarnji)
