Genetske modifikacije većinom su prisutne u biljnim kulturama poput kukuruza, pamuka i duvana, ali se pojavljuju i kod životinja, a najviše kod kokošaka, riba i svinja.
"Oko deset odsto uzoraka voća i povrća ima previše pesticida, a uvozna piletina toliko salmonele", rekao je Delonga.
Najviše pesticida je otkriveno u jabukama, jagodama, grožđu i zelenoj salati. Što se piletine tiče, prema njegovim rečima, najviše treba pripaziti na pileće meso koje stiže iz uvoza.
Početkom oktobra prošle godine, objavljeno je da je i Hrvatska među 11 zemalja koje su dosad izvestile Evropsku komisiju da žele da iskoriste mogućnost zabrane uzgoja genetski modifikovanih organizama na svojoj teritoriji.
Prema direktivi koja je na snagu stupila ove godine, zemlje članice mogu da traže izuzeće za celu ili deo svoje teritorije od primene zakona kojim je ranije dozvoljen ulazak GMO na nivou Evropske unije.
U Hrvatskoj su se sve županije proglasile zonama slobodnim od GMO, a prva je to učinila Županija istarska 2003, a poslednja Županija vukovarsko-sremska 2010. godine.
