Iako je Hrvatska izašla iz arbitraže, sud je nastavio s radom, a prema informacijama, samo se čeka trenutak kada će odluka biti saopštena.
Hrvatske institucije za to se intenzivno pripremaju, a hrvatska javnost ovih dana bi će detaljno obaveštena o celom procesu koji se, vuče godinama.
Pozivajući se na diplomatske izvore, hrvatski list piše da bi odluka Arbitražnog suda mogla biti i na tragu sporazuma Ivice Račana i Janeza Drnovšeka koji nikad nije ratifikovan u Hrvatskom saboru.
Prema tom sporazumu veći deo Piranskog zaliva pripao bi Sloveniji koja bi dobila pristup međunarodnim vodama, a Hrvatska bi zadržala morsku granicu sa Italijom. Iako je ovaj sporazum 2001. bio parafiran, nikad nije stupio na snagu.
Odluka Arbitražnog suda nije obavezujuća, ali će sigurno imati dalekosežne posledice, pre svega političke, na odnose Hrvatske i Slovenije.
Bude li konačno postignuto neko kompromisno rešenje, Slovenci će to 'pročitati' kao 'pobedu' i tražiti primenu, bez obzira na to što je Hrvatski sabor ranije odlučio jednoglasno da Hrvatska izlazi iz arbitražnog postupka.
Dođe li do bilo kakvih aktivnosti slovenačje strane u Piranskom zalivu, sigurno je da bi usledile burne hrvatske reakcije, što bi dodatno zakomplikovalo ionako sve zategnutije odnose dve susedne države.
Iako je Hrvatska iznela argumente zašto se povlači iz arbitraže, nakon ponašanja slovenačke strane, kada je zaposlena u slovenačkom MVP pokušala da utiče na slovenačkog arbitra Jerneja Sekoleca, sud je prošle godine odlučio da ipak nastavi rad.
Konstatovano je, naime, da je Slovenija kršila neke odredbe arbitražnog sporazuma iz 2009. godine, ali ne u meri koji bi opravdao zahtev Hrvatske, niti da je to uticalo na sposobnost suda da nezavisno i nepristrano donese odluku.
Sugeriše se da je očito da je odluka doneseta i vruća tema granice na moru između Hrvatske i Slovenije ponovo bi se mogla vratiti u politički život dve zemlje na velika vrata.
I to u trenutku kada se oseća sve veća zategnutost u odnosima zbog sprovođenja evropske uredbe o rigoroznim kontrolama na granici, što stvara neopisive gužve pre svega na hrvatsko-slovenačkim granicama.
Slovenija ne želi da popusti i naći kompromisno rešenje s Hrvatskom, poput Mađarske, a mnogi to tumače i kao uvertiru presude Arbitražnog suda.
Ljubljana je, kako se navodi, vrlo nervozno reagovala i na pismo koje je predsednika Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović uputila evropskim zvaničnima zbog gužvi na granicama, u kojem je na "diplomatski vešt način prepričala tezu koja se sve češće čuje u Hrvatskoj da su gužve na granicama povezane s arbitražnim procesom".
