On je bio inženjer mašinstva i puno je plovio, a ona je ostala u Splitu radeći kao profesor u srednjoj školi. Ali ljubav je uvek bila tu negde, čekala drugu šansu, i tako je i bilo. Prije 24 godine Sandra i Igor su se venčali, u svojim 50-im godinama. Sudbina je htela da se više ne razdvajaju pa ni u smrti.
Preminuli su u zoru, 29. marta, u razmaku od nekoliko sati. Prvo je preminula ona, a zatim je on otišao za njom. Oboje su pokupili neku virozu pa im je porodica donosili hranu, zvali ih, obilazila proveravajući da li im treba nešto. Tog jutra u stanu supružnika u samom centru Splita telefon je uzalud zvonio.
Porodici je to bio znak za uzbunu pa su isti dan, u sredu, u ranim poslepodnevnim satima stigli pred stan i alarmirali policiju koja je vrlo brzo stigla, a u pomoć su došli i vatrogasci. Ustanovljeno je da su preminuli od upale pluća. Sandra je inače bila vrlo dobrog zdravlja i oboje su bili uvereni da će viroza, za koju su verovali da je bezazlena, sama proći.
"Bili su nerazdvojni, stalno su išli zajedno, ili pešice, ili autobusom, a ranijih godina i biciklima. Sretala sam ih u šetnjama Marjanom, venčali su se u zrelijim godinama. Igor je poslednjih meseci bio teže pokretan, imao je dijabetes, ali i dalje je izlazio, doduše nešto ređe poslednjih nedelja, ali je izlazio" kaže jedna od komšinica.
