Dok se porodice Mitrovićevih žrtava, Marinka Tomića (49) i Luke Ćosića (80), spremaju za poslednji oproštaj, njegovi roditelji ne mogu da dođu sebi od sramote i šoka.
Milan je često pravio probleme i loše se ponašao prema njima i trojici još maloletne braće.
"Da kažem da mi je svejedno, lagala bih. Ja sam mu majka. Ali opet, ako je zaista ubio dve osobe, trebalo je i sebe da ubije! Ne može ga biti sram. Meni je žao porodica stradalih muškaraca, ali ne i moga sina. On ne prestaje da krade i pije. Išla sam jednom u Požegu u zatvor, gde je bio nekoliko godina, i to mi je bilo previše. A sada, ako mene pitaju, neka slobodno trune u zatvoru - neću mu ići u posetu. Kad se napuši trave i popije alkohol, on nije svoj. Seče se po rukama i tako izbezumljen hoda po gradu, a ima epilepsiju. Voli da laže, pa je slagao i da smo ga izbacili iz kuće", priča s knedlom u grlu njegova majka Nevenka Mitrović za Jutarnji list.
"Pre pet meseci oženio se jednom Anom. Ona je trudna, a nedavno sam saznala da je zatražio razvod jer misli da nije otac deteta. I tu laže, beži od odgovornosti. Ima 30 godina, a ne zna šta je život", kaže nesrećna majka i dodaje da sina nije videla od letos. Nije bila ni na njegovoj svadbi.
Mitrović je otišao iz roditeljskog doma pošto je njegova majka pozvala policiju, i to kada je digao ruku na bolesnog oca.
"Moj je suprug je od dana kad su kod nas bile poplave teško bolestan. Pogodilo ga je sve to, pa je dobio infarkt. A sin ga je gađao kamenjem u glavu. Zamislite! Morala sam da zovem policiju jer je to veče nasilje izmaklo kontroli. Nemoguće je u takvom okruženju odgajati troje maloletne djece. Milan ima još dvojicu starije braće, od kojih jedan živi u Nemačkoj, a drugi, Kosta, je u zatvoru jer je takođe krao umesto da radi. Kad su u parku pronašli dva leša, policija je došla da traži Milana kod kuće. Nisam znala gde je, ali sam im predala jednu kesu punu njegove odeće, koju je krišom ostavio u zadnjem delu kuće", zaključuje ogorčeno majka ubice. Kaže da nema snage da poseti Tomićevu i Ćosićevu porodicu, ali da će ići na sahrane bi se poklonila žrtvama svoga sina i izrazila im saučešće.
Rekonstrukcija zločina izgleda ovako: ubica je svoju prvu žrtvu, Marinka Tomića, sreo 21. oktobra. Tomić je tog dana dobio 800 kuna socijalne pomoći, pa je, kako je imao običaj, otišao kod Ćosića da kupi šljivovicu. Mitrović mu je pravio društvo, pa su nastavili da se druže u Tomićevoj straćari. Druženje je okončano u sitne sate, kad je Mitrović ubo Tomića oštrim predmetom pravo u srce. Nesrećnik je iskrvario, a Mitrović je njegovo telo prekrio daskama, ćebadima i inventarom koji je pronašao u kućici. Ujedno je Tomiću ukrao preostalih par stotina kuna socijalne pomoći i mobilni telefon, pa je za sobom zaključao vrata.
Malo se primirio, ali je već 24. oktobra oko 13 sati otišao i do Ćosića. Pod izgovorom da kupuje rakiju, ušao mu je u dvorište i napao ga. Prvo je žrtvu ubo dvaput u potiljak, a kad je Ćosić pao, ubo ga je još najmanje 15 puta u grudni koš. Zatim mu je iz kuće uzeo nešto novca i bankovnu karticu, pa je telo zaključao u kući.
Sredstvo kojim je počinio dvostruko ubistvo još nije nađeno.
