Zašto predsednik Makedonije Ðorđe Ivanov nije dao mandat za sastavljanje vlade lideru Socijaldemokratskog saveza Zoranu Zaevu, koji mu je doneo potreban broj potpisa poslanika Sobranja?
Formalni razlog je to što se gospodin Zaev ne povlači iz Zajedničke deklaracije albanskih političkih partija u Makedoniji. Stvarni uzrok je što je to učinjeno u dogovoru sa VMRO-DPMNE. Ovim Ivanov ne samo što krši Ustav već i doprinosi produbljivanju krize. Mislim da država treba da bude zasnovana na Ustavu i zakonima, a ne po nečijim željama, bio to čak i predsednik. Ako smo odlučili da živimo u demokratiji, svi mi treba da poštujemo demokratske principe i standarde, što znači vladavinu vecìine.
Mnogo se govori o "Albanskoj agendi". Albanske stranke nisu objavile tekst sporazuma iz Tirane. Zašto se to drži u tajnosti i ima li to uopšte veze s aktuelnim problemom?
Zajednička deklaracija albanskih partija je objavljena i dostupna javnosti, ništa nije tajna! Deklaracija apsolutno nije u vezi s trenutnom situacijom, ona se koristiti samo kao izgovor predsednika Ivanova, u koordinaciji sa VMRO-DPMNE koja po svaku cenu želi da spreči formiranje vlade.
Šta je bila tema razgovora s premijerom Albanije Edijem Ramom? Ko je sve bio na tom sastanku? Da li je postignut sporazum koji bi menjao temelje države?
Premijer Albanije Edi Rama bio je samo moderator skupa i nije imao nikakav uticaj na sadržaj deklaracije albanskih političkih partija u Makedoniji. Sadržaj deklaracije potpuno je u duhu i skladu sa zakonima Republike Makedonije, kao i tačaka koje proizlaze iz platforme albanskih političkih partija s kojima su nastupali na izborima 11. decembra. Reč je o pravima koja pripadaju Albancima kao drugoj po brojnosti etničkoj zajednici u zemlji.
Da li je tačno da će nova makedonska vlast proglasiti Srbiju krivcem za genocid nad Albancima u Makedoniji i da je to predviđeno Tiranskom platformom?
Prvo bih želeo da razjasnim da to nije platforma nego zajednička deklaracija albanskih političkih partija u Makedoniji. Očekuje se da se osudi genocid počinjen nad Albancima u Makedoniji u periodu od 1912. do 1956. godine. O tome će se raspravljati kroz dokazane naučne i istorijske podatke. Ona nije namenjena osudi nacije, nego osudi počinilaca takvih zločina. Ona ne krivi običnog građanina, Srbina iz Srbije, ali krivi one koji su dali nalog za progon i istrebljenje Albanaca. I ona nije samo u vezi sa Srbijom. Ako želimo da gledamo u buducìnost, moramo zajednički osuditi prošlost koja nam je ostavila veoma loše primere.
Portparol DUI Bujar Osmani potvrdio je da je opoziciona SDSM spremna da glasa za tužbu protiv Srbije za genocid nad Albancima između dva rata, što je jedan od uslova da Albanci podrže Zaeva za mandatara?
Ne radi se o osudi današnje Srbije niti osudi srpskog naroda. Suština je da se osude svi zločini počinjeni nad Albancima, uključujući i ljude koji su naredili i izvršili tako gnusan čin.
Da li je ovde reč o nastojanju VMRO-DPMNE da se partijski sukob izdigne na nivo etničkog?
Ne isključujem taj scenario, ali ipak smatram da je samo reč o nacionalističkoj retorici, čiji je cilj da spreči demokratsku tranziciju vlasti.
Koliko znam, vladajuća VMRO-DPMNE takođe je pregovarala sa albanskim strankama i sadržaj sporazuma iz Tirane nije bio problem u vreme kada je htela da s njima formira koaliciju?
DUI je 20 dana pregovarala sa VMRO-DPMNE o formiranju vlade. U tom periodu ni na koji način nisu osporavali deklaraciju. To je dodatna činjenica koja govori da deklaracija nije problem, jer nije predstavljala nikakvu prepreku da VMRO pregovara o njenoj implementaciji. Čak je i lider DUI u nekoliko navrata potvrdio da VMRO nema ništa protiv zakona o jezicima, kojim se promoviše upotreba albanskog jezika na centralnom i lokalnom nivou.
Mnogi smatraju da ste vi lično i Besa najzaslužniji za neuspeh Nikole Gruevskog u ponovnom pokušaju da sastavi vladu. Koliko je vaš rezultat na izborima sa osvojenih pet mandata poremetio dogovor Gruevski-Ahmeti?
Istina je da je pojava partije Besa potpuno promenila političku scenu u Makedoniji. Prvo, posle deset godina vladavine Nikola Gruevski prvi put nije uspeo da formira vladu. Drugo, DUI je odustala od nedemokratskog principa da se vlada formira sa pobednikom. Najjača albanska stranka bila je neka vrsta taoca koji je samo pomogao da VMRO-DPMNE ojača. I trecìe, pojava i rezultat Bese učinili su da albanski glasovi ne odu u potpunosti u SDSM.
Kada je nastala Besa? Kako se finansira? S kojom evropskom partijom sarađujete i da li imate podršku nekih država i partija iz EU, SAD-a, Turske i Rusije?
Finansiranje je veoma transparentno i potpuno u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih partija. Država i javnost su obavešteni o finansiranju naše stranke. U ovom trenutku uspostaviti smo kontakt sa strankom CDU u Nemačkoj. Uspostavljamo kontakte s Narodnom strankom Slovenije, zatim Norveške i Bugarske. A naš cilj je da se uključimo u mrežu Evropske narodne partije.
Da li ste zadovoljni postignutim rezultatom na izborima?
Iako su naša očekivanja vecìa, s obzirom na to kako je prošao izborni proces, sa ogromnim pritiscima, manipulacijama i ucenama, verujemo da je naš rezultat zadovoljavajucìi. I sa samo pet poslanika pokazali smo da se može promeniti tok događaja, da možemo dati doprinos za izlazak iz krize. U ovom trenutku mislim da su svi Albanci uvereni da smo ipak jači od DUI, iako smo po broju poslanika brojčano slabiji!
Šta vam je cilj u narednom periodu?
Funkcionalni parlament koji će formirati stabilnu koalicionu vladu i vracìanje zemlje na evroatlantski put.
Trendovi pokazuju da će Besa vrlo brzo postati najjača albanska partija u Makedoniji?
Realno, već je trebalo da budemo vodeća partija Albanaca, ali zbog manipulacije tokom izbornog procesa mi smo trenutno druga albanska partija. Ako uzmemo u obzir ankete i istraživanja koja se rade posle izbora i atmosferu na terenu, svi pokazatelji govore da cìe naš pokret pobediti na sledecìim izborima.
Situacija u Makedoniji nije dobra, kriza je svaki dan sve veća. Neko je kriv za to. Ko snosi najveću odgovornost?
Najveću odgovornost snose oni koji su do sada bili na vlasti. Oni koji ruše osnovne demokratske vrednosti, vladavinu vecìine, oni koji su postali prepoznatljivi u celom svetu po korupciji, kriminalu i zloupotrebi položaja. Zato smatramo da oni koji su bili uzročnici krize ne mogu biti deo rešenja .
I opozicija, u kojoj je i vaša stranka, ima uticaja na ovo što se dešava. Smatrate li da vi i Besa snosite deo odgovornosti?
Gospodine Jovanoviću, mi smo novi glumci na sceni i sve vreme smo bili samo deo rešenja, a nikada deo krize!
Koliki je uticaj stranog faktora u Makedoniji? Moskva tvrdi da mešanje spolja komplikuje stvari, o čemu je govorio i komesar Han?
Veliki deo mog odgovora je već u vašem pitanju. Makedonija je dobila status kandidata za EU i normalno je da cìe visoki evropski zvaničnici biti zainteresovani o stanju njihovog kandidata. Ali bilo koje drugo mešanje u situaciju u Makedoniji mislim da je mešanje u politički proces u zemlji. Ponoviću nešto što sam već pomenuo nekoliko puta: ako neko želi da vidi Makedoniju na istoku, neka ide sam, jer Albanci su odavno odredili svoj put - oni su orijentisani ka zapadnim vrednostima.
Niko nije zadovoljan angažmanom međunarodne zajednice, svako iz svog ugla... Mnogi kažu da su stranci, ne bi li sačuvali mir i sigurnost, u Makedoniji žrtvovali demokratiju?
Nažalost, postoji opšteprihvacìen zaključak da je bezobzirnost međunarodne zajednice u odnosu na ozbiljnost problema u Makedoniji dovela do ove situacije. Da smo bili članica EU i NATO, sigurno se ovi problemi ne bi pojavili. To znači da, osim unutrašnje prepirke i unutrašnje greške, postoji međunarodna odgovornost. Građani naše zemlje placìaju cenu prethodnih neozbiljnih političara, ali i nedosledne međunarodne politike prema Makedoniji. Izolacija zemlje stvorila je uslove za masovnu korupciju, kršenje ljudskih prava i slobode izražavanja, zloupotrebu države u stranačke svrhe i nacionalističku i antievropsku retoriku, što je zauzvrat doprinelo povecìanju evro-skepticizma. Verujem da aktivnije učešcìe međunarodne zajednice u događajima u zemlji može dati veliki doprinos demokratizaciji i učlanjenju u evroatlantske strukture.
Šta je sa Ohridskim sporazumom, važi li i dalje, da li se sprovodi?
Ohridski sporazum je bio dobar okvir za izgradnju međuetničke kohezije u našem društvu. Taj dogovor je bio dobar početak koji je trebalo da doprinese rešavanju etničkih problema u Makedoniji. Ali onima koji su bili dužni da ga sprovedu, bilo je važnije da vladaju nego da rade u njegovom duhu. Iako je rok za punu implementaciju Ohridskog sporazuma istekao, nažalost, još uvek govorimo o njegovoj primeni. Ako vecì znate ko je bio na vlasti, možete pogoditi šta je ostvareno od tog sporazuma.
Koliko je tačna teza da sukobi nisu bili etnički, već je to bila kontrarevolucija? Tada je na vlasti bila DPA koju je podržavalo preko 60 posto Albanaca, a onda je došao Ahmeti, "čovek niotkuda“, opalio tri-četiri metka, pa je nastao Ohridski sporazum. On je zatim 14 godina na vlasti, a DPA 13 godina u opoziciji. Da li je tada napravljena greška koja se plaća i dan-danas?
Zbog rata i razvoja događaja 2001. godine o tome bi bilo najbolje da govore istoričari. Mogu da kažem da su svi Albanci, pa i ja, ponosni zato što smo se u Makedoniji izborili za ravnopravnost. Ponovo ću naglasiti, Ohridski sporazum je bio dobar okvir za izgradnju međuetničke kohezije u našem društvu. Da li je bio, kao što neki smatraju, zavera za rušenje jedne stranke za račun drugih stranaka, ja to ne mogu da tvrdim.
Može li se ponoviti Kumanovo ili neka još gora situacija?
U ovakvoj Makedoniji mogucìe je da se to dogodi, iako smo se obavezali da ne dozvolimo ponavljanje takvih sukoba.
Dokle se stiglo sa skandalom zbog korupcije i prisluškivanja? Šta se dešava sa tzv. bombama koje su objavljene i u kojima se nude dokazi o kriminalu vlasti, partijskom uticaju na izbor sudija i tužilaca, nameštenim ubistvima...?
Takvi slučajevi su u nadležnosti Specijalnog javnog tužioca i mislim da se radi na njihovom rešavanju. Nažalost, do sada još uvek nema rezultata, jer je sudstvo pod punom kontrolom vlade VMRO-DUI. Ovo je više puta ponovljeno u raznim izveštajima iz kredibilnih međunarodnih institucija, uključujucìi izveštaj Evropske komisije o Makedoniji, nekoliko godina zaredom.
Kakav je vaš stav o mogućem scenariju u ovom trenutku: izbori ili nešto drugo?
U potpunosti smo posvecìeni stvaranju stabilne političke vlasti, koja cìe sprovesti neophodne reforme i da konačno vratimo zemlju na evroatlantski put. U nekoliko navrata smo rekli da izbori nisu rešenje za ovu krizu, ali ukoliko ipak budu, partija Besa cìe biti siguran pobednik tih izbora.
Mogu li ova dešavanja u Makedoniji da se preliju i na druge balkanske zemlje?
Nikad ne reci nikad! Mi to ne bismo želeli. Krajnje je vreme da balkanske zemlje pokažu spremnost za drugu vrstu suživota i prosperiteta za svoje građane. Ako nismo naučili lekcije iz prošlosti, ponovo možemo da platimo visoku cenu.
