"Taj scenario nije isključen ni u Makedoniji, pri čemu bi u sukob svakako bile uvučene i druge balkanske zemlje. Pre svega Albanija, jer 25 odsto stanovnika Makedonije čine Albanci koji se već dugo osećaju kao građani drugog reda", piše austrijski list Krone, prenosi Dojče vele.
"Makedonija je sa svojih dva miliona stanovnika sa jedne strane tampon-država, čija izvršna vlast štiti granicu sa Grčkom od navale izbeglica, s druge strane je bezbednosni rizik za čitavu EU", navodi Krone i dodaje da je "najnovije demonstracije izazvao nečuveni potez predsednika države Đorđa Ivanova, koji je proglasio amnestiju za sve osumnjičene političare i biznismene umešane u afere sa korupcijom i prisluškivanjem".
Nemačka štampa piše da je Evropska unija zapretila Makedoniji sankcijama - onaj ko ometa rešavanje krize koja traje već više od godinu dana, moraće da računa sa kaznenim merama kao što je zabrana ulaska u EU ili zamrzavanje bankovnog računa.
"Već više od nedelju dana hiljade ljudi u Skoplju protestuju tražeći ostavku makedonskog šefa države Đorđa Ivanova i odlaganje prevremenih parlamentarnih izbora", piše Zidojče cajtung i ocenjuje da se "pored protesta protivnika vlade, očekuju i dosad najveće demonstracije njenih simpatizera".
"Mala balkanska država se od izbora 2014. nalazi u političkoj krizi. Tada je konzervativna stranka VMRO-DPMNE pobedila, a opoziciona SDSM je tvrdila da su izbori lažirani i bojkotovala je rad parlamenta. Prošle godine, kriza se produbila, kada je SDSM opružila šefa vlade Nikolu Gruevskog da je prisluškivala 20.000 ljudi, među njima i političare i novinare. Početkom ove godine, Gruevski je podneo ostavku, ali i dalje važi kao uticajan. Prema mišljenju eksperata, on bi trebalo da profitira od amnestije koju je Ivanov najavio pre nedelju dana", navodi Zidojče cajtung.
Nemački list Handelsblat piše da je "prošlogodišnjim sporazumom za Evropskom unijom predviđeno rasvetljavanje afere i održavanje prevremenih izbora, ali se to ne sprovodi u delo".
"Makedonija, koja takođe želi članstvo u EU, ima ključnu ulogu u izbegličkoj krizi. Ona je, kao i druge zemlje na Balkanskoj ruti, zatvorila svoju granicu i tako sprečila prolazak izbeglica na putu ka Nemačkoj i drugim zemljama severne Evrope", navodi Handelsblat.
