Prikaži najnovije vesti
Bojan Ðorđić, Aleks Ferguson,
Intervju, bivši fudbaler Mančester junajteda i Crvene Zvezde o slavnim trenucima

BOJAN ĐORĐIĆ EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Majka je spuštala slušalicu Fergusonu

Fudbal 43

Aleks je zvao, a Mira mu je dva puta prekinula vezu misleći da je neko zeza. Tek treći put, kad sam joj oteo telefon, konačno smo se čuli, priča Đorđić za Kurir

Iako je 1999. potpisao ugovor sa slavnim Mančester junajtedom, san je ostvario tek 2003, kad je postao član Crvene zvezde. Bojan Đorđić, bivši fudbaler dva pomenuta kluba, danas radi u Švedskoj kao komentator na tamošnjoj televiziji, a u pauzi između dva prenosa meča Lige šampiona odazvao se pozivu Kurira.

Sećaš li se derbija u dresu Crvene zvezde protiv Partizana 3:0 na Marakani? Pobedili ste crno-bele, koji su te godine igrali Ligu šampiona, i preoteli im titulu u Srbiji.
- Moj prvi derbi! Ušao sam u njega kao navijač, a ne fudbaler. Kao da mi je neko rekao - hajde, mali, idi dole, igraj, pokaži šta znaš! Razbili smo Partizan, dali im tri komada, iako su oni vikend pre toga igrali nerešeno s Realom, koji su predvodili „galaktikosi“. Sećam se i sada svega - Žiginih golova, basketa pred Mateusom, Perovića kako u raskoraku hvata njihovog golmana.

A gol Odenseu? To se i dalje prepričava među navijačima Crvene zvezde.

- To je moja lična karta! Po tom golu me se ljudi sećaju i nadam se da me nikada neće zaboraviti. Čarobna je bila ta 2003. godina u Zvezdinom dresu!

Zašto si otišao iz Crvene zvezde?
- Rastanak mi je teško pao. Finansije su odlučile, iako sam hteo da ostanem. Klub nije imao novca da otkupi moj ugovor. Junajted je tražio između milion i po i dva miliona funti. To je bila velika lova u to vreme.

Žali što nije ostao duže u Zvezdi... Đorđić u sezoni 2003-2004. protiv Odensea Žali što nije ostao duže u Zvezdi... Đorđić u sezoni 2003-2004. protiv Odensea
Ko te je kao klinca doveo u Mančester junajted? Da li je to bio Aleks Ferguson?
- Da, ser Aleks me je doveo! Zapazili su me skauti još kada sam sa 15 godina debitovao za Bromapojkarnu. Sećam se kada je Ferguson nazvao kod nas kući, a majka Mira mu dva puta spustila slušalicu misleći da je neko zeza (smeh). Tek treći put, kad sam joj oteo telefon, konačno smo se čuli. Brzo smo se dogovorili, platili su me milion funti i odveli u Mančester. Imao sam 17 godina kad su me proglasili najboljim igračem na akademiji.

Ko je najbolji fudbaler s kojim si igrao i zašto?
- Pol Skols! Daleko ispred svih. Kad sam došao u Junajted, svi su pričali o njegovim startovima, a ne o pasovima levom i desnom nogom. Imao je sve, bio je kompletan igrač. Zato me i ne čudi kada čujem Ćavija kako ga hvali. Iako su Džerard i Lampard medijski bili više eksponirani, Skols je za klasu bio bolji od obojice.

S kim si se najviše družio dok si igrao za Crvenu zvezdu i šta možeš reći o tim ljudima? Da li se s njima čuješ i danas?

- Najviše sa Slavoljubom Đorđevićem, Draganom Mladenovićem, Markom Perovićem i, naravno, Nemanjom Vidićem! Ali svi smo tada bili zajedno. Zato smo i uzeli duplu krunu. Imali smo atmosferu i ništa nije moglo da nas poremeti. To je bila jedna od najjačih generacija u klubu, setite se Dišljenkovića, Markovića, Dudića, Pantelića, Žigića, pa mladih Baste, Jankovića, Mrđe... Opet, ključ je u tome da moraš voleti Crvenu zvezdu, odnosno obožavati je. Kad sve to imaš, onda lako uzimaš trofej.

Možeš li nešto da kažeš o Nemanji Vidiću i prijateljstvu s njim. Zašto je bio kapiten Crvene zvezde i Mančester junajteda?
- Vida je pravi profesionalac! Momak koji je rano shvatio šta treba da radi da bi postao kapiten Crvene zvezde i Junajteda. Odnos prema fudbalu i ljubav su ga doveli na vrh. Ne daje Ferguson traku bilo kome. Vida nijedan trening nije odradio pod ručnom, a kamoli utakmicu. Uvek je davao 100 odsto od sebe.

Koliko su mu smetale stalne kritike u domaćim medijima?
- Teško je sve to podnosio. Koliko puta se pitao, zašto? On, Srbin, kapiten jednog od najvećih klubova na svetu, a uz to običan čovek... Da ga neko proziva. Iako je delovao kao stena i on ima osećanja. Mentalno je bio jak, ali kad pročita neke stvari o sebi, koje nemaju veze sa istinom, onda ga to slomi.

Kakva je bila saradnja sa Slavoljubom Muslinom dok si igrao za Zvezdu i šta misliš o njemu kao selektoru Srbije?
- Muki je bio jako bitan za uspeh Crvene zvezde. Pravi je izbor za selektora! Mnogo je jak i uvek donosi prave odluke. Posle dugo vremena reprezentaciji je dao priliku da se kroz kvalifikacije domogne velikog takmičenja. Treba nam red, rad i disciplina u fudbalu. Kod Mukija svi treniraju, nema kredita ni za najveće zvezde. On je čovek koji će te uvek ispoštovati, ako ti bude fer prema njemu. 

Koliko ti je koristila fudbalska avantura u Indiji i kakve utiske nosiš iz te zemlje?
- Ne krijem da sam u Indiju otišao zbog finansija. Tamo sam bio broj jedan. Uživao sam sve vreme, igrao za sjajan klub, imao izuzetnu komunikaciju sa navijačima. Osetio sam ljubav tog naroda. Bila je to odlična avantura.

Tvoj otac Ranko je rodom iz Republike Srpske, misliš li da bi i oni trebalo da dobiju pravo od UEFA da igraju utakmice kao i tzv. Kosovo?
- Iskreno, zašto da ne? Kad vidim ne samo to tzv. Kosovo, već i neki Gibraltar bude mi krivo. Ali, to su političke stvari, uvek nekome staneš na prst. Što da i Republika Srpska ne igra kvalifikacije? Bila bi to dobra reprezentacija.

S obzirom da si odrastao u Švedskoj kakvo je tvoje mišljenje o Srbima i Srbiji?
- Ponosan sam na svoje ime. Ja sam Bojan Đorđić, ponosni Srbin. Zvuči čudno, ali otkriću vam, i u Švedskoj i Srbiji me doživljavaju kao stranca. (smeh) Znam samo da svoje korene nikada u životu neću zaboraviti.

Kakav je Zlatan Ibrahimović sa fudbalskog, a kakav sa novinarskog aspekta?
- Odličan momak, dobar drug, kao svaki veliki fudbaler voli poštovanja. Kad mu to daš, još više te ceni. Ovo što on radi sa 35 godina ne može svako. Najbolji je igrač Junajteda, daje golove, popularan je. Koliku on veru i samopouzdanje ima?! Da u tim godinama potpiše ugovor sa takvim klubom. Mogao je da uživa u Kini i Americi, za mnogo veće pare, ali je hteo da pokaže svima da vredi.

I za kraj jedno opuštenije pitanje, koje su devojke lepše Šveđanke ili Srpkinje? I zašto?
- Ha, ha, ha... Nisma oženjen, imam devojku. Uskoro će i ženidba. Srpkinje ili Šveđanke?! Sve zavisi koje su lepše, koji tip biraš. (smeh) Moja devojka ima švedske, francuske i ruske krvi u sebi. (smeh)

Kad planiraš da dođeš u Srbiju?
- Voleo bih da dođem na Marakanu, da vidim stare drugove. Prošetam tunelom. Osećao bih se kao klinac. Da vidim Mukija... Ali, radim dosta, imam dosta obaveza u Švedskoj.

Šta misliš o talentovanim momcima iz Srbije koji za sitne pare odlaze u inostranstvo?
- Budućnost srpskog fudbala je mnogo važna. Mi Srbi fudbal imamo u venama. Pravi ljudi treba da vode omladinski pogon. Ta deca su najvažnija, jer im treba dati mogućnost da postanu veliki igrači. Na rukovodećim mestima treba da su pravi ljudi koji donose odluke za te talente. Svako je danas menadžer, i oni koji ne znaju da je lopta okrugla. Gledaju samo novac, a ne budućnost nekog mladog dečaka. 

Zašto je Mančester junajted izgubio rezultate posle odlaska Aleksa Fergsuona?
- Ser Aleks je bio čovek koji je bio klub. Veliki autoritet. Dejvid Bekam je zbog njega otišao u Real, kao i Jap Stam. Znalo se ko je tata. Čuvena je ona priča o Aleksovom "fenu" u svlačionici. Uvek je donosio prave odluke. Sve nas je doživljavao kao decu. I prvu zvezdu tima i onog 17. ili 25. igrača. Pravim ponašanjem kod njega si dobijao kredit. Ako ga slušaš, uvek ćeš od njega "imati leđa". Menadžeri sada to nemaju.

Gde je, šta radi Ranko Ðorđić
OTAC IPAK BOLJI OD MENE

Kako je bilo graditi karijeru budući da je tvoj otac Ranko bio poznati fudbaler Crvene zvezde?
- Otac nikada nije vršio nikakav pritisak na mene. Rekao mi je - ako hoćeš da se baviš baletom, bavi se, samo budi zadovoljan. Oduvek sam želeo da igram fudbal i moj Ranko je znao kako da me usmeri. Ja sam bio više igrač na potez, a otac je imao jači šut. Bio je kompletniji fudbaler od mene, rešio je finale kupa protiv Dinama.

RTS, JAVI SE Evo rešenja za bolji program
RADO BIH RADIO NA SRPSKOJ TELEVIZIJI

Posle okončanja fudbalske karijere ušao si u novinarske vode. Otkud taj poriv?
- Radio sam dosta za švedsku televiziju i kada sam bio aktivan fudbaler. Imam dobre kontakte sa igračima jer sam s nekima delio i svlačionicu, pa imaju poverenja u mene. Komentarišem Ligu šampiona, Premijer ligu, Primeru i prvenstvo Švedske.

Danas radiš kao komentator na švedskoj televiziji. Da li bi voleo da se pojaviš na nekom srpskom kanalu?
- Kako ne bih voleo! Rado bih došao. Srbi su fudbalska nacija i Srbija voli Ligu šampiona. Srbi obožavaju fudbal, kladionice su pune, moraš da im daš program koji će ih zadržati pored malih ekrana.

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurirsport