Bila je to najveća tragedija engleskog fudbala pre 80-ih godina. Bolton i Stouk igrali su prvi fudbalski turnir turnir na engleskom tlu nakon Drugog svetskog rata.
Za Stuk je tog kobnog dana igrao jedan od najvećih britanskih fudbalera svih vremena, Ser Stenli Matjus, jedini igrač koji je dobio titulu sera pre završetka karijere.
Deo stadiona je bio preuređen za potrebe držanja ratnog repertoara pa je navijači ulazak na tribine bio otežan. Stvari su postale ozbiljne 20 minuta pre početka utakmice kada su organizatori zatvorili vrata.
Prema prvoj verziji, deo navijača je na silu ušao na stadion kroz ulaz iza gola. Druga verzija je da je jedan od navijača koji je na utakmici bio sa sinom razvalio katanac usred gužve jer se bojao da će nastati stampedo.Gomila navijača više nije mogla ni napred ni nazad. Nedugo nakon što je utakmica počela, deo njih spas je potražio na terenu i sudija je prekinuo susret. Jedna tribina je popustila i gomila je pala na navijače ispod.Poginulo je 33 ljudi, više od 400 je poređeno, ali utakmica nije odložena.
Igračima je bilo muka da igraju, a po isteku prvog poluvremena nisu ni hteli na odmor. Odmah su zamenili strane i nastavili. Ser Stenli Metjus rekao je da mu je bilo odvratno što je nakon tragedije odlučeno da se igra dalje.Burnden Park bio je dom Boltona više od sto godina. Poslednju utakmicu Voanderersi su na njemu odigrali u aprilu 1997. godine protiv Čarltona. Nekoliko meseci kasnije preselili su se na novi stadion, a dve godine kasnije na mestu gde je bio Burnden Park nikao je šoping centar...
