"Prvi ugovor Andrije Živkovića bio je poguban. Dobio je uslove kakve nisu imali ni prvotimci. Platu od 96.000 evra po godini sa svega 17 godina. Ne bih nikad u životu potpisao takav ugovor, bez obzira što mislim da je Živković fenomenalan igrač, ali tad je bio na početku i nije smelo da se iskoči iz sistema. Kao što je sa Danilom Pantićem, u trenutku kad je imao svega 16 godina dogovorena saradnja na samo godinu i po dana. Pa, gde to ima? Zato nisam došao na njegovu promociju", kaže Nađ.Prodaja ekonomskih prava fondu Pinija Zahavija doneo je samo još veće probleme klubu, iako je trebao da ih reši. "Ugovor je štetan. Dati ocu igrača 25 odsto od naredne prodaje je previše. Pogotovo što je i sam Predrag Đorđević, koji se predstavlja kao Živkovićev menadžer, zaposlen u agenciji kojoj je Partizan prodao ekonomska prava.Ugovor je kao ovlašćeno lice potpisao tadašnji gensek Darko Grubor, ali po uputstvima Upravnog odbora predvođenog Draganom Đurićem,. Sukobio sam se sa Đurićem bezbroj puta na sastancima. A najviše mu zameram što u decembru 2009. kad je izabran za predsednika nije rekao koliki je dug Partizana. Znate šta, nijeuprava Dragana Đurića prva počela da se dogovara sa menadžerima, agencijama i investicionim fondovima. Bilo je toga i ranije u Partizanu. Neću reći kod koga, prepoznaće se oni koji su to radili", rekao je Nađ.
Veš mašina odvela NastasićaNađ ne navodi koji su sve menadžeri ucenjivali Partizan, ali se u slučaju Matije Nastasića jasno vidi da su to radili Nikola Damjanac i Falji Ramadani."Nastasićevoj porodici, koja je živela u selu blizu Valjeva, crkla je veš mašina. Naravno, morao je Partizan da pomogne njegovim roditeljima, ali nije. Za to su krivi naši ljudi u omladinskoj školi, oni moraju da znaju probleme igrača. A onda je Nastasićima prišao menadžer, zna se već koji, i kupio veš mašinu. I još dosta toga. Tako su ostvarili kontakt. Kad je došlo vreme da se proda, opet su pretili: „puštajte ga ili mi puštamo menicu". Transfer je vredeo 4.000.000 evra, a da Partizan je dobio samo 2.000.000 ", objašnjava Nađ.
Mitrovićev otac pretio bombomProdaji Aleksandra Mitrovića u Anderleht prethodilo je nekoliko dramatičnih scena."Rekao sam Mitrovićevom menadžeru Nenadu Jestroviću da ga ne puštam. On mi pominje predsednika Đurića, kako je ovaj rekao da vidi sa mnom. Odgovorio sam da od mene odobrenje dobiti neće. Na sledeći sastanak došao je sa jednim svojim saradnikom i Aleksandrovim ocem, Ivicom Mitrovićem, koji me pitao: „Šta je, bojiš se da ćeš, ako Aca ode, da izgubiš fotelju?". Odgovorio sam mu da mi je najdraža fotelja ona koju su mi poklonili saigrači iz Čukaričkog na kraju karijere. Onda je Mitrović pretio da će da baci bombu na stadion Partizana. Posle tih reči izbacio sam ga iz kancelarije", priča Nađ i nastavlja:"Nekoliko dana kasnije upali su neki momci što se mršte. Jedan od njih se poziva na političare. A kad sam, pred njim, okrenuo istog tog na koga se pozvao, ovaj ga je izvređao na sav glas. Još mi kaže: znaš, Adi, bićemo svi dobri. Verovatno je hteo da me „zakiti". Nikad na to nisam pristao. Imao sam svoj platu. Nemam problem da otkrijem da je iznosila 5.000 evra. Što jemanje od nekih prethodnika, ali ajde". Odobrenje su dali Dragan Đurić i Darko Grubor. Prvi se dogovorio sa Nenadom Jestrovićem, a drugi to potpisao".
Odlazak u policijuNađ podseća da su ga neslaganja sa politikom prodaje mladih fudbalera suočavala sa namrštenim tipovima, koji su mu pretili nasiljem."Zvali su me iz MUP na saslušanje nekoliko puta. Prvi put zbog transfera Lazara Markovića. Šta sam im rekao ne mogu da pričam, ali da se neke knjige i papiri i dalje češljaju to jeverovatno. Drugi put sam bio posle dešavanja u kancelariji Darka Grubor, generalni sekretar me pozvao, da bi posle minut upali neki navijači, koje ni pre ni posle toga nisam video. Pretili su mi. Sve sam to ispričao u MUP-u, gde su me pitali da li mi je potrebna policijska zaštita...", rekao je Nađ
