Naiskusniji hrvatski fudbaler u tom momentu je reprezentaciju ostavio na cedilu pred Mundijal, kojem nije smeo da prisustvuje ni kao gledalac.
On se žalio i Sudu za sportsku arbitražu u Lozani, ali je i taj spor izgubio, a u međuvremenu je odlučio da završi fudbalsku karijeru."To je moja sudbina, moram što većem broju ljudi objasniti šta je prava istina jer ono što su mi napravili obična je sramota. Mnogi ne znaju šta ti povici zapravo znače. Korišćeni su u raznim periodima hrvatske istorije, još od 12. veka, ali, nažalost, povezani su sa povicima iz Drugog svetskog rata. Sramota je kako su me tretirali nakon uzvikivanja "Za dom spremni". To je bila diskriminacija, usudio bih se reći čak i gore od toga", rekao je Šimunić.
On je napravio i film o tome uz naslov "Moja voljena Hrvatska - priča o Josipu Šimuniću", ali tu nije kraj.
"Želim ljudima koji ne razumeju tematiku da objasnim šta se stvarno dogodilo. Kroz film, a možda napišem i knjigu. Želim da pokažem istinu, onako kako je to izgledalo iz moje pozicije, kako smo svi mislili. Ništa loše, ali interpretirano je na najgori mogući način", istakao je Šimunić.
