Selektor ženske košarkaške reprezentacije Srbije Stevan Karadžić rekao je jutro posle poraza od Letonije i eliminacije sa Evropskog prvenstva u Češkoj da timu koji je izabrao bnema š+ta da zameri i da bi da može da vrati vreme mnoge stvari isto uradio.
- Težak i ni malo prijatan trenutak, najgore je jutro posle poraza, to nosim još iz igračkih dana. Želim da istaknem da smo zaista sve učinili da dođemo što spremniji na EP. Medicinski tim je uložio ogromne napore uz kondicionog trenera profesora Lukmana, svi moji saradnici i pomoćnici Polanek i Vuković, radili su individualno sa Sonjom i Anom i to očigledno nije bilo dovoljno da one budu na 50 odsto mogućnosti. Ne bih hteo da potcenjujem ničiji utisak, ali kada su one bile spremne imale su ogroman doprinos u ostvarivanju uspeha. Nemam šta da im zamerim, bile su strpljive, mesec dana su radile van tima i dale sve od sebe na ovom EP. Bez njihovog velikog učinka nismo mogli da ostvarimo cilj i izborimo plasman na Svetsko prvenstvo.
Karadžić je analizu nastavio sledećim rečima.
- Igračice koje su imale značajnu minutažu na EP ranije to nisu imale, bilo je i debitanata. Trebalo im je malo da prorade, ali igrao se meč za mečom i nije bilo mnogo vremena. Imali smo situaciju da je Saša Čađo u prijateljskim utakmicama bila jedna od najboljih, šutirala u visokim procentima, ali eto desi se da ne ide... Ne znam da li je to i psihološko opterećenje, jer smo iz ranije uloge autsajdera prešli u ulogu favorita i to nije lako nositi. Pogotovo kada vodeće igračice nisu spremne, onda je veliko opterećenje za druge. Svi su kidisali protiv nas rasterećno, utakmica sa Letonijom je tipičan primer kako jedna dobra ekipa nema šta da izgubi i onda su neke njihove igračice pogodile sve otvorene šuteve iako to inače ne rade. To nas je i odvelo u poraz. Sa tim treba da se nosimo i dalje, bez obzira što nismo odbranili titulu i nećemo ići na Svetsko prvenstvo, prethodni uspesi imaju težinu i opet će protiv Srbije mnoge ekipe biti rasterećene, jer igraju protiv sada već bivšeg evropskog prvaka i osvajača olimpijske bronze.
Selektor Srbije je upitan i šta bi da može sada menjao.
- Generalno ne bih nešto drugačije uradio. Imamo mali izbor igračica, o vrhunskim da ne pričam. Da je ovo hipotetički bilo SP, verovatno ne bih vodio ni Sonju ni Anu, ali je ovde ulog bio mnogo veći i plasman na to SP. One su imale samo po četiri dana treninga sa timom. Nažalost, u Srbiji nemamo igračice koje bi njih zamenile ni kada su one na 50 odsto mogućnosti. To je protiv neke trenerske logike i zato snosim odgovornost za rezultat, jer sam ja izabrao ovih 12 igračica. Protiv Slovenije na primer Ana Dabović nije specijalno odigrala, ali je bila mnogo značajna pošto je stalno vezivala protivnika za sebe i to je bilo dovoljno da druge imaju više prostora. Pražnjenja su bila velika i bilo je teško očekivati da Sonja može protiv Letonije da ponovi i 50 odsto onoga što je prikazala protiv Francuske i Slovenije.
Utisak iz svlačionice, i dalje je snažan.
-Bilo je tužno, rekao sam im da nemam šta da im zamerim zaista. Takvi trenuci se dešavaju u karijeri, važno je da dignu glave i da nastave da rade u klubovima, da igraju kao do sada. Biće još prilika, nije ovo poslednje prvenstvo. Napraviću izveštaj, daću predloge, ideje i neko mišljenje šta i kako treba dalje. Sad je na KSS, odnosno na Komisiji za žensku da sagleda i odluči šta dalje, rekao je Karadzić i
zaključio:
- Ovo je neuspeh, ali zašto da ne, da mogu da se vratim opet bih prihvatio da budem selektor. Radio sam nekih mesec i po dana, upoznao se sa devojkama, a neke stvari nisam hteo niti mogao da menjam. Ovaj tim je bio zajedno, ima atmosferu i tu je sve bilo super. Ako kažemo da od ranije fale Danijel Pejdž, Dajana Butulija i Milica Dabović, i onda Sonja i Ana na neki način, to je pet devojaka koje su provodile 70-80 odsto vremena na parketu. Nije bilo logike da se nešto menja.
Kurir.rs / Kurir sport, kosarka24.rs, Foto: FIBA
