U Americi ili bilo gde na planeti bio bi zasigurno više poštovan, ali živimo u Srbiji. Oni svoje asove vide samo na ekranu, a mi se na naše naljutimo ako nam u prolazu ne posvete trenutak pažnje. Moku, međutim, ne nervira običan čovek i komšija. O medijima i zvaničnim košarkaškim forumima govori s neskrivenom gorčinom.
- Mnogo je miševa, zavladali su, kolo vode, pa sam se ja sklonio, ostavio im taj prostor. Podsetiću samo na jedan podatak, budući da se moje ime uvek po prirodi stvari vezuje za Crvenu zvezdu. Partizan 13 godina vlada, a za mene u Zvezdi nema mesta na bilo kojoj funkciji u klubu. To je samo jedan primer nepoštovanja. Dalje, oni koji misle da je košarka počela da se igra od 2007.godine moraju znati da ko ne poštuje prošlost nikad neće imati budućnost. Nije sve počelo od njih. Ja sam presrećan što će ostati zapisano da sam bio prvi selektor Srbije. Izgoreo sam ko šibica, ali nije to poenta priče, jer uvek neko na kraju izgori. Da li sam ja nešto ostavio iza sebe? Da, devet igrača - kaže Moka za Kurir.
Da li vam taj podatak može biti satisfakcija?
- Naravno, ja umirem od sreće, iako se pojavi jedan Teodosić i kaže hvala Dudi Ivkoviću što mi je otvorio vrata Evrope. Dečko, pa ja sam ti otvorio ta vrata. Ti si bio tada rezerva u FMP. Da me vaši čitaoci ne shvate pogrešno. Nisam ja ljut na nikoga. Pre osam godina pozove me Dragan Jakovljević da sa njegovom decom na kampu malo radim kao prijatelj kluba i tada po prvi put upoznajem Bogdana Bogdanovića, koji danas ne pominje svog trenera koji ga je izmislio. Nisam tako vaspitan. Dok sam živ spominjaću mog prvog trenera u Zvezdi Zdravka Kubata. Moja generacija je postavila vrednosni sistem koji je danas urušen.
Kako vam se čini srebro na EP u Turskoj?
- Pitaju me svi domaći mediji šta mislim, ali ja neću da se pojavljujem na tv stanicama da bih pričao ono što oni žele. Ispostavili smo ludačku šansu da budemo šampioni. Ko zna šta će biti za četiri godine.
Vodili ste Aleksandra Đorđevića...
- Priča se o njegovom briljantnom vođenju tima. Na njegovu sreću ja poštujem pravilo da o igračima sa kojima sam radio ne pričam ništa ako nemam nešto dobro da kažem.Nisam ljubomoran. Moj život je pored mene, to je moja supruga. Živim lepo, ništa mi nije potrebno drugo.
Da li ste mogli još da pružite košarci?
- Posle prijema u Kuću slavnih 2013.godine samo je jedan jedini tekst objavljen, i to od šlajfne i po u Žurnalu. Dragi Kuriru i svi ostali, gde ste da jednom rečenicom kažete "bravo Moko". Ne zbog Moke, već zbog Srbije. Evo je 2013 (pokazuje tetovažu na desnoj podlaktici sa nacrtanim logom Kuće slavnih FIBA). Zauvek će ostati meni kao dokaz da sam nešto vredno postigao. Mogao sam još da pružim, ali trend je takav da se izmišljaju nova imena od strane onih koje sad zovemo uspešnim menadžerima,a koji imaju jako malo veze sa sportom.
Kako vam se čini odnos javnosti prema ostalim članovima iz vaše zlatne generacije?
-Gde je Dalipagić, gde je Radovanović, pet nas je koji smo osvojili olimpijsko zlato, Žižić nije više među nama, nijedan od živih nije u košarci. Pa je l smo toliko matori i izlapeli?
kurir.rs / Dejan Petković
foto: Dado Đilas
