Tim povodom, novinari Slobodne Dalmacije razgovarali su sa Draženovim prijateljima iz detinjstva, iz rodnog Šibenika. Ljudi koji su, odrastali sa njim i za koje se veruje da su najbliže došli do tog nivoa da "znaju u dušu".
Dubravko i Fabijan Žurić, Šibenčani, košarkaški zanesenjaci, tako su predstavljeni. Fabijan koga zovu Fabo je bio i Draženov saigrač iz Šibenke, a do kraja života, piše list, zajedno s bratom Dubravkom njegov najodaniji prijatelj.
Teško je Fabu bilo nagovoriti da se "otvori" za novine, navode, jer "tražili su ga i drugi pa nisu uspeli".
"Moram vam reći da o Draženu ne volim govoriti u medijima, mnogo toga je napisano i što nije tačno, a evo Dubre i ja ćemo vam sad reći pravu istinu o Draženu. Dubre i ja smo biološka braća, a Dražen je bio naš treći brat, Denis Erceg četvrti i Stojko Vranković peti. I nema više! Svi koji svojataju Dražena lažu, tako je laž i onaj film Vlada Divca "Jednom braća", jer samo smo mi bili Draženovi istinski prijatelji i da snimamo film nazvali bi ga 'Uvek braća'", počeo je priču Fabo.
"Taj film je napravljen, hvalili su ga, ali tamo mnogo toga nije istina, evo vam samo jedan detalj, znate li zašto su se posvađali Dražen i Divac?"
Novinari su odgovorili da je to zbog hrvatske zastave na Svetskom prvenstvu u Argentini.
"E nije, to je priča za novine, a sad ću vam ispričati pravu istinu: na utakmici je došlo do naguravanja, Dražen je pao na parket, a Divac ga je nagazio patikom, Dražen ga je junački opsovao i od tada se prekinulo njihovo "veliko" prijateljstvo. Dakle, niti je to bilo veliko prijateljstvo, niti je zastava bila problem, to nas boli jer se Divac stalno spominje kao veliki Draženov prijatelj, a to nije istina", kaže Fabo.
Nisu ih pitali zašto im smeta da Divac bude upamćen kao veliki prijatelj Dražena Petrovića. Tek, Fabo, Dubre, Denis i Dražen živeli su košarkaški život u Šibeniku, i već tada se videlo da će Dražen postati veliki košarkaš, ali karijeru je nakratko morao da prekine zbog vojnog roka u JNA. U to vreme, kažu, najbliži s njim bio je Dubravko:
"Najpre je bio u Puli, zatim u Beogradu i te 1984. godine zajedno smo služili vojni rok i otišli gledati Cibonu, za koju je igrao Aco, protiv Zvezde. Mi na tribinama u uniformama, kad odjednom novčić pogađa Acu u glavu, Aco padne kao da ga pogodila granata, a Dražen onako u uniformi uleće u teren, ide spašavati brata i vikne Delijama "Vratiću vam se ja dogodine!" I vratio se, napunio im koš, utakmicu su dobili sa 91:77, zakucao je prvi put u životu i tako im vratio milo za drago. E, to vam je bio Dražen, čovek velikog talenta i velikog srca", rekao je Dubravko Žurić.
Za Šibenčane je težak bio njegov odlazak u Cibonu, prijatelji su jednom došli da ga gledaju i u Zagreb, no Dražen im za veliku utakmicu sa Žalgirisom nije mogao nabaviti ulaznice.
"Nabavili smo ih mi od nekog drugog iz kluba i seli iza koša, kad je čuveni Sabonis počeo da puni Cibonin koš, mi smo u znak "osvete" oduševljeno navijali, a Dražen nas u čudu gleda s parketa, odjednom usred utakmice preskače ogradu i uleće između nas, ljubi nas i grli...", pričaju Petrovićevi drugari.Ovog vikenda u Šibeniku se obeležava godišnjica rođenja velikog košarkaša nizom manifestacija, biće podginute i dve spomen ploče na ulazu u grad, a u Draženovom nekadašnjem stanu biće otvorena spomen soba.
Kurir sport / Slobodna Dalmacija
