Ona je, naravno, pronašla način da i u bolnici isprati sjajnu utakmicu u prepunom „Pioniru“.
– Gledala sam utakmicu na svom telefonu, sama sa slušalicama, da ne bih uznemiravala ostale pacijente koji su bili sa mnom u sobi. Iskreno, osećanja su mi bila pomešana. Osećala sam se nemoćno i tužno što ne mogu da budem sa svojom ekipom u toj neverovatnoj atmosferi, ali sam bila i ponosna i srećna što se konačno takve divne stvari dešavaju ženskoj košarci. Znam koliko se godina i kako se borimo za to, naravno na čelu sa selektorkom koja je imala ideju, znanje i snagu da sa dna podigne naš sport. Za rezultat se, naravno, ni jednog trenutka nisam plašila – kaže Butulija.
29-godišnja košarkašica bila je izuzetno zahvalna zbog podrške koju je dobijala sa svih strana.
– Ovih dana nije bilo ni malo lako trpeti bolove, ali podrška saigračica i stručnog štaba mi neizmerno znači. Počevši naravno od Marine Maljković koja je od prvog trenutka kada mi je pozlilo, bila uz mene, kao i tim menadžerke Jadranke Trkulje, koja je celog dana bila sa mnom na ispitivanjima jer nisu mogli odmah da odrede dijagnozu. Bili su ti i fizioterapeut Branko Stojnić i potpredsednica Ana Joković, koja je sa Marinom Maljković ispred sale čekala do četiri sata ujutro, dok se operacija nij završila. Saigračice su me hrabrile jer i same znaju da zbog toga što sam u bolnici, propuštam događaj za pamćenje o kom svaka od nas već dugo sanja. Kao što je i kapitenka Milica posvetila pobedu meni, to su stvari koje ja neću da zaboravim, kad već nisam mogla da budem u Pioniru – rekla je Butulija.
Ona kaže da će ovaj meč i za nju biti nezaboravan, iako fizički nije bila prisutna.
– Navijači su me oduševili i rasplakali kada sam u bolničkoj sobi u krevetu čula taj aplauz, kada su rekli moje ime. Beskrajno im hvala je sam se za trenutak osetila kao da sam Pioniru, svakako da mi podrška 7.000 ljudi mnogo znači – kaže Butulija.
Dajana Butulija kaže da će njen povratak na teren da bude ekspresan.
– Razgovarala sam sa doktorom, rekao je da mi je trbušni zid vrlo jak i da ću bez problema već sa 7 do 10 dana moći da počnem da treniram. Takođe je i olakšavajuća okolnost što sam operisana laparoskopski a ne starom tehnikom, tako da su rezovi manji i povratak na teren je lakši zbog toga. Tako da se brzo vraćam, jer ja ne mogu dugo bez košarke, reprezentacije i navijača – zaključila je Butulija.
