Zlatna medalja osvojena na Vidovdan u Budimpešti doprinela je da Čađo, koja je karijeru počela u "Mladom Krajišniku" iz Banjaluke, dobije Medalju zasluga za narod od strane predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Ta velika čast dodatni je stimulans da se košarkašica Srbije na predstojećim Olimpijskim igrama predstavi u što boljem svetlu.
Šta za tebe lično predstavlja Medalja zasluga za narod koju ti je dodelio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik?
"Ova medalja za mene predstavlja veliku cast. Drago mi je da je predsednik Republike Srpske prepoznao veliki rad košarkaške reprezentacije Srbije i odlučio da me nagradi sa ovim priznanjem. Mnogo sam mu zahvalna. Repubila Srpska je zemlja u kojoj ja živim, a i moja porodica, i srećna sam što imam priliku da nas predstavim u najboljem svetlu."
I tvoj otac Čedomir ima sličnu medalju. Da li je on, odnosno cela tvoja porodica, najzaslužniji za tvoj uspeh u košarci?
"Moj tata Čedomir ima Medalju Milana Tepića za iskazanu hrabrost u borbi koju je dobio posle rata. Porodica mi je mnogo pomogla i uvek bila podrška u karijeri. Oni su mi omogućili sve od malih nogu kako bih mogla da se bavim sportom kojim volim."
Medalja koju si dobila podseća na zlato koje ste osvojile na Vidovdan u Budimpešti. Kako sada, sa vremenskim razmakom od nekoliko meseci gledaš na taj uspeh?
"Ušli smo u istoriju, napravili smo nešto što će dugo da se pamti. Napravili smo nešto čime smo nagradili sami sebe za sve godine rada i za zemlju koju volimo."
Da li si zadovoljna dosadašnjim delom sezone u Turskoj, odnosno svojim igrama?
"Zadovoljna sam kako teče sezona, sad dolazi teži dio. Mnogi timovi su se pojačali."
Sa kakvim ciljevima klub ulazi u finiš sezone?
"Cilj nam je da budemo među osam najboljih."
Dvadesetšestogodišnja Saša Čađo je profesionalnu karijeru počela u Mladom Krajišniku 2006. godine, odakle je otišla u Željezničar iz Sarajeva, a zatim ju je košarkaški put odveo u Srbiju, gde je igrala za Hemofarm i Partizan. Godine 2013. je otišla u rumunski klub Alba Julija, odakle je nakon jedne sezone otišla u turski Čanik. Za Istanbul univerzitet je potpisala uoči ove sezone i nakon najvećeg uspeha u istoriji ženske košarke u Srbiji, osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu.
Kako se snalaziš u velikom gradu kakav je Istanbul? Da li si uspela da pobediš velike gužve?
"Imala sam priliku da obiđem Istanbul sa sestrom Verom i mnogo mi se sviđa. A, što se tiče saobraćaja to mi nekako najteže pada jer su stvarno non stop velike gužve."
Uspevaš li da ugrabiš nešto slobodnog vremena da se vidiš sa nekim od igračica sa našeg prostora?
"Imala sam priliku par puta da odem na večeru ili kafu sa Nevenom Jovanović, Kristinom Baltić, Jelenom Dubljević, Milicom Deurom, Milkom Bjelicom. Sad je tu i Jelena Milovanović, pa se radujem druženju sa njom. Imamo dosta obaveza, ali ponekad nađemo vremena da se sastanemo."
Da li razmišljaš o Riju i onome što vas očekuje na Olimpijskim igrama?
"Što se tice Olimpijskih igara, sanjam o njima. Najvažnije je ostati zdrav tokom sezone u Turskoj, a sve ostalo će doći u svoje vreme."
Srbija će u junu odigrati utakmicu u Banjaluci. Da li je to ispunjenje još jednog tvog sna, s obzirom da si dobijala na stotine i hiljade poruka podrške tokom reprezentativne karijere, posebno na poslednjem Evropskom prvenstvu?
"Mnogo mi je drago što će jedna utakmica biti odigrana u Banjaluci. Ima dosta ženskih timova svih kategorija i mi smo njima uzor. Sigurna sam da ćemo veliki broj dece obradovati."
