(VIDEO) LOMILI SU MU POTKOLENICE KAKO BI MOGAO DA HODA: Rukomet je počeo da trenira s 15 godina i od ovog sporta je napravio umetnost

Ostali sportovi - 23.01.2018. 08:02h

Kada je imao tri godine morao je da ide na dve teške operacije kolena.

Do 15. godine je išao na još nekoliko operacija, svaka teža od one prethodne. Sumnjali su da može i da potrči, a kamoli da se bavi nekim sportom.

Ipak, kapiten reprezentacije Francuske Sedrik Soraindo je uspeo da se izbori sa svim životnim problemima koji su ga snašli dok je bio dete.

Rođen na Martiniku, bio je na prvi pogled klinac kao i svaki drugi. Nije baš smeo previše da trči, ali je nakon silnih operacija dobio dozvolu da trenira fudbal. Međutim, Sedrik nije bio baš oduševljen ovim sportom. Često je izbegavao treninge, pa ga je posle jednog takvog postupka trener izbacio iz ekipe. Tumarajući rodnim gradićem La Triniteom, koji ima 13.000 stanovnika, ugledao je kroz prozore hale vršnjake koji treniraju neki čudan sport.

Sedrik je ušao i učlanio se u lokalni rukometni klub. Tada je imao 15 godina.

Posle samo dve godine primetili su ga iz francuskog prvoligaša Anžea. Ali, nije prošao lekarske preglede pošto je zbog urođene mane i posle svih operacija, utvrđeno da jedno koleno, zbog devijacije potkolenice, rotira 18 odsto manje od drugog.

Lekari su morali da mu slome potkolenicu na dva mesta i da mu ugrade metalne pločice kako bi potpuno izravnali noge. Išao je šest meseci na rehabilitaciju i postojala je opasnost da nikada više neće moći da igra rukomet.

Kao na filmu, Soraindo je uspeo da savlada sve probleme, i zatim postane jedna od najbitnijih karika u reprezentaciji Francuske koja je od 2005. godine osvojila dve olimpijske zlatne medalje, četiri svetska prvenstva, tri evropska prvenstva, i generalno postane jedna od najdominantnijih reprezentacija u jednom kolektivnom sportu.

Kapitensku traku u reprezentaciji je zadužio, ne samo zbog sjajnih igara, već i zbog odnosa koji ima prema drugim, posebno mlađim igračima. Svakog od njih je uzeo pod svoje i pomogao mu da se uklopi.

"Francuska reprezentacija za mene je kao porodica. Drago mi je da imamo neke druge zvezde pa da se o meni slučajno ne priča i da se ne guram u prvi plan. Svaki igrač prirodno dobije neku ulogu u ekipi. Moja je uvek bila da pomažem drugima, a takav sam i u životu. Sećam se kako sam se osećao kad sam došao u reprezentaciju, kako mi je to sve bilo čudno. Pokušavam klincima to da olakšam. Ne govorim im ‘mislim da’ nego ‘znam da’ jer me život puno toga naučio", kaže Soraindo.