Belgijanka je ostala paralizovana 2000. godine zbog retke degenerativne bolesti kičme. U međuvremenu je bolest napredovala, ali se Vervurt nije predavala, već je nastavila da trenira još jače i počela da se takmiči u kolicima. Tako je u Londonu 2012. godine na Paraolimpijskim igrama osvojila zlatnu medalju u trci na 100 metara i srebrnu u trci na 200 metara.
Sada ima želju da ponovi uspeh iz Londona, ali i da izvrši eutanaziju.
"Svi me vide kako se smejem sa medaljama, ali niko ne vidi mračnu stranu. Svakodnevno patim, ponekad spavam samo deset minuta tokom noći, ali i pored toga idem po zlato. Rio je moja poslednja želja. Posle Rija završiću sportsku karijeru. Imam listu želja koju želim da ispunim, uključujući kaskadersko letenje. Počela sam da razmišljam o eutanaziji", rekla je Vulvert.
Ona ne krije svoju nameru da okonča život, jer to vidi kao jedini izlaz. Između ostalog, sa javnošću je podelila i delove iz svog dnevnika u kom svakodnevno piše o mukama kroz koje prolazi.
"Srećna sam jer sam imala dobru noć, iako sam imala krizu od oko 45 minuta. Ipak, jutros se osećam kao da sam spavala svega sat vremena, iako to nije slučaj. Moje telo je iscrpljeno od svega toga. Medicinska sestra mi je danas dala morfijum, a onda sam otišla na trening", glasi jedan deo potresne ispovesti.
Da je ozbiljna u svojoj nameri Vervurt je potvrdila i time što razmišlja o svojoj sahrani.
"Želim da svi imaju čašu šampanjca u ruci i misle na mene".
Jedan belgijski portal je otišao korak dalje i objavio da će se Marike okrenuti eutanaziji, koja je legalizovana u Belgiji uz pisani pristanak tri doktora, 2017. godine.
